Pročitaj mi članak
Одувек су жене саме обрађивеле вуну од руна до кудеље и кануре, преле, ткале и плеле покривке и одећу ближњим, а њихов занат је стар колико и свет, све оно што се од беза и сукна није могло сашити плело се: топле вунене чарапе, рукавице, шал, а онда су дошли и џемпери.
Први пут јавно на изложби 1962. године, жене из Сирогојна и околине показале су своје рукотворине. Најхрабрије су одлучиле да се организују да плету за тржиште и тако зараде. Оне похађају и први семинар посвећен плетењу. Организатор и модни креатор била је Добрила Смиљанић која је остала у Сирогојну да своје снове са плетиљама, деценијама надаље плете. Када су почеле било је свега двадесет жена, а деведесетих скоро 2000 плетиља радило је за светско модно тржиште.
Око 35000 уникатних одевних предмета, исплетених меком исландском вуном, одлазило је у свет, а девизни прилив достизао милионе долара годишње. Од традиционалних занимања створена је модна одећа високих квалитета, особеног дизајна и аутентичног стила. Џемпери, јакне, мантили, капути, комплети, капе и шалови из Сирогојна били су радо виђени на модним ревијама, сајмовима и у излозима ексклузивних радњи у Шведској, Италији, Француској, Немачкој, Америци, Јапану. О њима су писли светски модни часописи помињући златиборске плетиље, непознате забрађене жене, загледане у руке које неухватљивом брзином промећу редове, шаре, боје…
Јединствени пројекат организације плетиља подразумевао је рад на едукацији, описмењавању, здравственом и културном просвећивању и издизању сеоских жена. У Сирогојну су плетиљама у част долазили сликари, писци, лекари, пољопривредни стручњаци и омогућавали им да надокнаде пропуштено и да се укључе у савремене токове. Допунска зарада плетиља зауставила је миграцију из наразвијеног подручја према урбаним центрима и иностранству. Сачувале су оне тако своје планинска села, а плетење као ново занимање донело је и прве пензије.
Златиборске плетиље издржале су и превладале невоље са краја 20. века, ратове, санкције, немаштину. Почетком новог столећа организација плетиља постаје приватна компанија непромењеног имена. Њима у част али и да се незаборавна лепота и непоновљива оригиналност њихових дела сачувају за времена која долазе, основан је јула 2008. године Музеј плетиља као трајна похвала њиховој истрајности, раду и умећу које је Сирогојно увело у свет и свет довело у Сирогојно.
Због текстова о плетиљама у Музеју се чувају часописи и ревије за жену и породицу као што су „Базар“ и „Нада“ . У музеју се чувају и награде, од којих је највреднија наград коју је Сирогојно, као једино предузеће из Југославије, добило од италијанског удружења дизајнера – АММА пехар за допринос високој моди Европе, као и плакете седам жена за изузетан таленат.
Ту се налазе и награде које је добила Добрила Смиљанић: Награда за најуспешнијег креатора године, Награда Привредне коморе Србије за допринос развоја привреде СРС, „Златни паун“, две „Златне кошуте“, Вукова награда за развој културе на селу, Орден рада са златним венцем, Седмојулска награда, „Дан републике“, Модна статуа агенције DON FASHION.
У јесен 1975. године организована је ревија у Сирогојну за 120 жена амасадора. Позната глумица Лив Улман била је редован купац њихових одевних предмета на Петој авенији. Славни француски креатор Пјер Карден тражио је да му се хитно донесе 30 експоната, од којих је одабрао 18 за своју колекцију. Сарадња са њим је одбијена јер је на те одевне предмете хтео да стави своју етикету. У Музеју се чувају сведочанства и нагаде које потврђују колики је био значај златиборских плетиља и сведоче о њиховој слави широм света.
(srbijuvolimo.rs, фото: РТС, Танјуг)
