Ustaj, vlado! Požarni Vučić Aleksandar, po činu premijer, u čizmama i uprtačima, budi ministre. Tek je pola pet i dok ostala vojska spava, ministarski odred mora da pokaže budnost. Da bdi i nad narodom i nad narodnom vojskom.

Министри су добили позив за мобилизацију, са задатком да обилазе земљу и демонстрирају спремност да живе као обичан свет. Али, где да спавају? Маркетиншки би било погубно да су изабрали хотеле са ђакузијима и базеном. Вучић се сетио: народ највише верује војсци и цркви. Ноћење у духовним храмовима било би незгодно, јер би најмање један министар, окајавајући грехе, постао кандидат за монаха. Више њих, одмах би постали епископи, што би захтевало или реконструкцију кабинета, или ванредне изборе.

Зашто се владин одред специјалаца дислоцирао на периферију, пита се командант касарне. Шта ако пожеле да ноћу беже преко жице и оду у град? Сме ли да их стрпа у притвор?

Команда је одмах уследила. Правац, Ниш! У току пута, дошло је до тактичког маневра министарског одреда, чим се рашчуло да је у касарни уведен интернет и наговештени трагови луксуза. Вучићев спин доктор је духовит човек. Постоји ли луксузна касарна? Свеједно, уместо „Књаза Михаила”, одред из Немањине је дислоциран у скромније седиште мешовите Артиљеријске бригаде и јединица Треће бригаде. Џомбе из касарне „Мија Станимировић” на Чамурлијском путу ка Нишу, чекали су гуштере које су виђали само на телевизији. У време ЈНА, гледао се други дневник. Шта сада гледа Војска? РТС или Пинк?

Чим је пожарни изашао из своје једнокреветне спаваонице и загаламио, Ивица Дачић је скочио на ноге и узео трубу. Зачула се „Миљацка”. Вулин га је опоменуо, док је тражио црни шињел и шлем, да су стационирани у Нишу и да Ивица дуне „Нишку бању”. Вучић се сетио војничких дана у Сарајеву, када је носио петокраку пре кокарде, па је замолио бар рефрен шлагера „Сарајево љубави моја”. И да буде нежно, као када су свирали Бакиру Изетбеговићу у Београду

Да је у влади Млађа Динкић, понео би гитару и тада би из разгласа грунуло нешто из опуса Драгана Којића Кебе. Али поручника Млађу је ономад заставник Мирко Цветковић откомандовао из владе у неколико саветничких корпорацијских кабинета.

Душан Вујовић се сигурно упитао, док је обувао чизме, који га је ђаво терао да пристане да га прекомандују из Светске банке у владу Србије, па сада, као трећепозивац, иде на јутарњу фискултуру. Небојша Стефановић је навикао на јутарње брифинге са пожарним Вучићем. Као први српски робокап, отворио је очи чим је чуо кораке у ходнику и усиљеним маршем, први се докопао умиваоника.

Потрчали су потом на писту, јер је циљ регрута да заузму полигон пре артиљераца и искажу челичну дисциплину. Александар Вулин је понео само ранац и стари левичарски шињел, али је добио остав. По пе-есу, не може само њему да буде топло око срца и око бубрега.

Застава је подигнута и Вучић је поднео рапорт. Команданту је лакнуло. Лакнуло је и Вучићу. Не гине му награда „Цар Константин” за глумца године на наредном Нишком филмском фестивалу. Бар га више неће звати деспот Александар.

Редовна војска је убрзо пристигла и дежурни официр се нашао на муци. Ако построји одред пожарног Вучића и натера их да оптрче неколико пута писту, а потом изда наредбу да је очисте од лишћа, пре дизања заставе, могао би да добије прекоманду у Копнену зону безбедности. Ако преда пожарном Вучићу вођство, изазваће прекид у ланцу командовања. Ако преда команду министру одбране Ђорђевићу, проћи ће још горе, јер замислите како Ђорђевић проверава Вучића да ли је добро изгланцао чизме.

Ко је овде сада шеф, пита се и командант касарне? Тобџије су праве војничине и не воле гуштере, нарочито ако су камелеони. Поготову не оне улицкане, попут Александра Антића који је заборавио да се на јутарњу смотру не долази у оделу.

Зашто се владин одред специјалаца дислоцирао на периферију, пита се командант касарне. Шта ако пожеле да ноћу беже преко жице и оду у град? Сме ли да их стрпа у притвор? Министар привреде Кнежевић се, свакако, не би бунио. Он једини у влади има робијашки стаж!

Жене војници из Немањине касне. Зорана Михајловић се фенирала. Ана Брнабић, Јадранка Јоксимовић и Нела Кубуровић су се успавале, јер им је Славица Ђукић Дејановић пре повечерја говорила како да психолошки преброде транзицију из министарске фотеље у војнички кревет!

Застава је подигнута и Вучић је поднео рапорт. Команданту је лакнуло. Лакнуло је и Вучићу. Не гине му награда „Цар Константин” за глумца године на наредном Нишком филмском фестивалу. Бар га више неће звати деспот Александар.

У Нишу су и Албанци. Вучић командује одреду да обуку цивилна одела. Ако би се пред Едијем Рамом и његовим министрима појавили у униформи, тешко да би концептуални уметник Еди то схватио као артистички перформанс, као онај са дроном који је био највећи спектакл на стадиону ЈНА после слетова Титу.

Пошто су стабилизовали регион, огладнело се. Менза је скромна, као и вечера. Расим од кувара тражи халал сертификат. Вања Удовичић тражи протеински оброк. Војник са села Недимовић хоће потврду да поврће није са ГМО расада. Пожарни Вучић није имао посебних прохтева. Кусао је босански лонац, закуван у Бањалуци.

Izvor: politika.rs

Oznake: analiza, Vlada Srbije. Aleksanar Apostolovski, kasarne, Niš, Srbija, srpska vojska