Pročitaj mi članakSećate li se scene iz "Balkan ekspresa" kad dva mangupa pokušaju da zajebavaju Nemce, kobajagi im se pokvario motor, pa ih disciplinovani Germani guraju isplaženih jezika sve dok ne shvate da ovi sve vreme drže kočnicu.
Сећате ли се сцене из „Балкан експреса“ кад два мангупа покушају да зајебавају Немце, кобајаги им се покварио мотор, па их дисциплиновани Германи гурају исплажених језика све док не схвате да ови све време држе кочницу.
У серији није приказано како се покушај спрдње с окупатором завршио, али се може претпоставити.
Било је у срећна времена у Београду и мангупа који се продеру: Мајсторе, задња! – а кад он успаничено закочи и отвори, одговоре: Добро је, раде, раде!
Е, па лако вам је било са Швабама и старовремским риџованима (извесни Миодраг звани Кокин вратио се под старе дане из Београда у Прислоницу и баталио тај посао, јер ноћу никад није знао на којој станици ће да изједе батине од локалаца), сад су дошли модерни гестаповци, код ових нема трте-мрте.
Наиме, управо су од штаткоманданта Београда и његових верних слугу добили овлашћење да буду и пандури, и тужиоци и судије. Дакле, браћо из дијаспоре, зајебете ли се те вас у кантама које од милоште зову градски превоз затекну без карте – берите кожу на шиљак: да се прекршајни судија не би мучио и губио време на ситни олош, контролор ће извршну казну да вам пише на лицу места.
Тако је цео мучни процес, који ниједна, а поготово ова власт не воли, и зове се правна процедура, дивно скраћен. Па ће судије моћи да се баце на много крупнији олош, на пример онај што ноћу носи чарапе на глави и руши људима куће и радње, или на оне што шаљу хеликоптере у смрт…
Шериф од Нотингема једе, од све муке, своје земне остатке, јер се овога ни он није досетио. Он је слао билмезе са четвртастим главама да јуре пореске дужнике, па кога наватају – наватају.
Ови су билмезе наоружали модерном технологијом не би ли се и задњи цвоњак истресао из гаћа, заједно са страшним преступником, шверцером.
Оваква идилична симбиоза државе и мафије нигде досад није виђена, бар не у новијој историји. Сарадња је доведена до таквог савршенства, да се више не зна где се завршава држава, а почиње организовани криминал, и обрнуто. Кад затаје неажурни судови, на сцену ступају они што праве рупе на чарапама да би могли да виде, и тако правда буде задовољена.
Или, на пример, нађе се тужилац, или судија који кратковидо гледају на државни интерес, па се ухвате закона ко пијани плота. Али, ту су здраве судијско-тужилачке снаге па заблуделе овце приведу памети, милом или силом.
И успут поруче медијском олошу да не насрће на органе правосуђа, јер се органи тад укруте, деконцентришу, забораве шта им је наређено одакле треба и направи се општи циркус. После непријатељ нашег бе-де-пеа, нордијског стандарда и досадне државе сеири и ликује.
А, не ваљају вам судије?! Па, ништа, ево вам риџована, они су доказано непристрасни, није им важно да ли је грешник мушко или женско, стар или млад, кљакав или пуца од снаге. Јер, чим се кува у конзерви, нема никог ко би новопеченог судију могао да потегне за уво и дрекне: Па што њега, а?! Мрш на биро!
Замишљам како исколачени Кригер бесно гледа банду бус-шверцера у бекству и зајапуреном штаткоманданту Клајнеу сикће у лице:
– Уписани?! Ја нећу да они буду уписани, хоћу да буду – отписани!
