Води ме Господе дечанској ноћи, тамо ми колевка и гроб ми ту је, тамо ми видне остале очи тамо ме мајка оплакује.

Води ме Господе тамо ми кивот
моштију светих рода мог,
води ме, Господе, не жалим живот,
само на Косову позна ме Бог.

Води ме, журим, зову ме зоре,
повише Призрена чека ме дан,
тамо где Србин небо узоре,
журим да себе небу дам.

Узалуд пале, узалуд руше,
Србин је полен, тамјана пој,
ломе нам кости, миришу душе,
вечан си Косовом Србине мој.

Не плачи мајко ево ти сина
радосно, мила, упали свећу,
ево ме с браћом Дреницом певам,
жив сам ти мајко на распећу.

Не плачи за мном, живот је вредан
за оно веће за шта га дам,
где ништа немам- све моје ту је,
живоме Богу Србин је храм.

Хајдемо Господе, зову иконе,
хајдемо тихо, не казуј никоме,
јунака палих нек зборе животи
Србин је положајник на Голготи.

Узалуд пале, узалуд руше,
Србин је полен, тамјана пој,
ломе нам кости, миришу душе,
вечан си Косовом Србине мој.

Извор: dva u jedan

Ознаке: Косово, Михаило Меденица, Србин