„Nelogične laži, ponavljane širokim masama, protivno svakom smislu, imaju neurološki efekat brisanja memorije iz mozga. …… Držati se Istine i samo Istine, postaje najbolji lek. Borba za Istinu, postaje autentična borba za opstanak. To je medicina koja govori i nije nikakva metafora. Od vitalne važnosti za zdravlje mozga, jeste držati se Istine, odvojiti je od laži, kao što se korov odvaja.“ dr med. Jasmina Vučić Peev

Ову несвакидашњу повест започињемо изјавом контроверзног доктора са националних фреквенција, к0рона промотера из 2020. и 2021. године, чувеног по дуплој епидемиолошкој маски на сваком свом ТВ гостовању. Др Горан Беловић је једном приликом рекао у ТВ камере следеће:

„Југославија је платила цену в@ццинације Вариола Вере јер је од в@ццине неколико пута више умрло људи него од Вариола Вере. И то углавном младих и деце.“

Преко пола столећа прошло је од мистерије зване Вариола Вера (у даљем тексту – ВВ), а највећа је мистерија шта су то убацили у нас принудним Вариола ваксовањем читаве нације у тадашњој СФРЈ. До сад неразјашњена мистерија, с обзиром да су здравствене последице тог ваксовања у свима нама, у мањој или значајнијој мери присутне, које год годиште да смо. Дакле, свако ново светло бачено на ову мистерију неминовно се дотиче свих нас! То сам установио после више мојих објава на тему ВВ и брда разно разних коментара, односно сведочења на тему ПОСЛЕДИЦА масовне В@ЦЦИНАЦИЈЕ „против великих богиња“.

Сведочанствима Вариола ваксованих и чланова њихових породица долази се до непобитног закључка да је догађај из 1972. године био биолошко-хемијски напад на човеков неуро-ендокрини систем, на имунолошки систем и, можда понајвише, напад на ЕПИФИЗУ. Само сам из неког разлога изоставио своје сопствено сведочење о последицама „имyнизације“ на ВВ.

Неко се из овог биотероризма успео извући без осетних последица, неко није имао среће, неки су и трајно унесрећени, а неки смо баш колосално настрадали од тих В-цепива …

Био сам тек рођена беба (на Сретење Господње 1972. рођен), без свог имунитета а са имунитетом који као новорођенче примам од мајке, када је моја мајка дојиља примила В-цепиво у функцији „заштите јавног здравља“. Потом још једно, с образложењем да јој се прво „није примило“, потом и треће јер јој се прва два В-цепива „нису примила“. И све те супстанце из цепива (читај – отрови и патогени) сам ја попио кроз мамино млеко, јер она није прекидала с дојењем мене. Две године после спровела се (бар у Београду, где сам рођен и одрастао) обавезна рев@ццинација „против великих богиња“. И ову сам примио, сада директно преко игле.

Укупно сам, дакле, четвороструко Вариола ваксован ! Цепивима пристиглим из САД с краја 1971.г., дакле пре избијања „епидемије“ у Титославији! Након што је у САД окончано пелцовање „против великих богиња“, остао је неискориштен огроман контигент цепива за ту сврху па се наметнула потреба да се то укористи негде. Изабран је тоталитарни систем у Југославији са јаким култом личности, на челу је Тито као поуздани агент Рокфелера и Црне аристократије из Лондона. Тако су милиони доза цепива допремљени у Југославију, на неколико месеци пре „избијања епидемије“ црних богиња почетком 1972.г.

Остаје нејасно и загонетно како сам ја тако „презаштићено имyнизован“ од великих богиња, ипак, као дете прележао овчије богиње ….

ЖРТВЕ ЗА МЕДИЦИНСКЕ ОГЛЕДЕ БИРАЈУ СЕ ПО САМО ЊИМА ЗНАНОМ КРИТЕРИЈУМУ

У другом разреду ОШ два пута сам прошао кроз тортуру поновљеног ваксовања зато што са првобитним „нешто није било у реду“ и то (гле случајности!) издвојивши само мене из целог разреда! Зашто баш мене и зашто више пута!?

А родитељи неразумни и духовно незрели, па ме нису заштитили од хијена медицинске инквизиције.

Због великог поремећаја растења мог тела, као и врло рано оштећених носећих зглобова, сматрам да је од четвороструког В-ваксовања упропашћена моја епифиза са хипоталамусом. Овако тежак поремећај растења условљен је немогућношћу да се икако затворе ЕПИФИЗНЕ ХРСКАВИЦЕ по свим саставима на телу. Одсуство одлика мушкости (андрон дефицијенција), тежак поремећај метаболизма уз одсуство мишићне масе и константно увећање сала наместо мишића, донели су ми трајно прибијање, сабијање скелета и непрестано кривљење тела (због неједнаких ногу услед необјашњиво раног губитка зглобне хрскавице кукова) – као два паралелна деструктивна процеса с мојим телом. Мишићна маса уз мишићни тонус подржава скелет ка његовом правилном расту и развитку, а то је код мене изостало. Стога је мој скелет, тиме и тело пролазило кроз свој, заправо, контраразвитак. Стога сам све време и као одрастао остајао великим дечаком, са дечачким гласом и стасом. Мушко чељаде без андрогена (мушких хормона) не само да је неформирани мушкарац, већ није ни формирани човек !

У породилишту и после на систематским прегледима, нису ми или нису хтели приметити и неспуштени тестис у кесицу (скротум). Када се тестис задржава у трбушној дупљи под вишом температуром него у скротуму, долази до озбиљних компликација по целокупно здравље. То је битно за нешто много шире од самог полног сазревање мушкарца. Од 14-е године нагло се увећавају проблеми с куковима и кичмом, касапи са Бањице су ми два пута радили ОСТЕОТОМИЈУ кука. А ортопеди пре Бањице годинама нису могли да установе од чега ми болови у нози, упркос безбројним снимањима лумбалне кичме на рентгену и скенеру. Ништа том радиолошком дијагностиком није постигнуто осим што су ми силно озрачили утробу и моје младе кости.

Наравно, нико никад неће поменути колико је за један премлад организам „здраво“ толико излагање X-зрацима.

ЕНДОКРИНОЛОГИЈА

Ова медицинска дисциплина почела се развијати с краја 1970-их. До тада се ова област разматрала унутар широког домена Интерне медицине, уже а тек летимично изучавано у Физиологији. У нашој земљи до средине 1970-их нису ни постојале болести као: дијабетес тип А, системски лупус, мултипла склероза и још неке тзв. аутоимуне болести, бројне хипофункције адено- и неуро-хипофизе, као и многе друге болести неуро-ендокриног механизма у организму. Све до 1980-их на универзитетским клиникама за интерну медицину нису постојала ни оделења за „наследне малигнитете ендокриног система“.

Ову појаву несумњиво повезујем са последицама Вариола ваксовања нације из 1972. године.

Целе нације, јер је 18 милиона Југословена под принудом морало да се пелцује „у заштиту од висoко заразног виpyca“. Они којима се пелц „није примио“ морали су поново бити пробушени. Ето мојој мајци, дојиљи једномесечне бебице без сопственог имунитета, чак се два пута „није примило“ те је тим цепивом пробушена три путa. И наставила ме после тога дојити.

Средином марта 1972., са службеним проглашењем епидемије Вариола богиња кренуло је с масовним застрашивањем становништва. Целокупни апарат безбедносних служби са медијима ставио се у службу ширења страха и панике од „смртоносног виpyca“ и болести за коју се мислило да је искорењена. Целокупна јавност у Југославији била је под притиском да се обавезно сви в@ццинишу. Оружане снаге земље такође су стављене у функцију застрашивања и принуде становништва на пелц . По улицама градова пометња и редови на пунктовима за в@ццинацију, у школе су упадали и постројавали децу на обавезан пелц . У радним организацијама, по болницама, диспанзерима и амбулантама, свако је морао бити пробушен. Они које је игла некако мимоишла сами су се пријавили за пелц , из страха да не буду означени као неко ко „угрожава јавно здравље“.

Ипак, у читавој тој хистерији свега 3 (три) пацијента оболела од Вариоле су се лечили на новооснованом оделењу универзитетске Инфективне клинике у Београду. И још 32 оболела пацијента у другим установама. Свеједно, све у земљи је било блокирано, највише Инфективна клиника – БГ.

По окончању „епидемије великих црних богиња“ формирано је на Инфективној клиници и оделење за поств@кциналне компликације од ВВ имyнизације (!!). Преко стотину пацијената са озбиљним, најчешће неуролошким компликацијама прихваћено је на лечење на овом оделењу. Податак о овоме може се наћи у књизи „Пола века Инфективне клинике“ издате 1976. од Медицинског факултета у Београду.

И моја бака по мајци је средином 1970-их оболела од дијабетеса тип А, са којим је и умрла 2003. године.

Неко „моје време“ судбински везано за Ендокринологију одвија се током 1980-их, кад је ендокринологија код нас била још у повојима. У пубертету кроз који никад нисам прошао установљен ми је редак генетски синдром. Отприлике, на основу само једног или два симптома, уз претпоставку о неком наследном патолошком фактору, установљен тај синдром – Sy. Kallmann. Установио ми га пионир југословенске Ендокринологије, др Драган Банићевић. Има тај синдром у интернистичкој Патофизиологији, читао сам, а нема ни помена о оном најглавнијем, најоосновнијем код мене, а то је шта било о ПОРЕМЕЋАЈУ РАСТЕЊА СКЕЛЕТА , то јест и тела у целини.

Нисам ништа знао о сопственом медицинском случају. Све до недавно, кад сам дефинитивно констатовао да сам медицински феномен. Током 1990-их ендокринолози су ме упућивали на опсежне клиничке претраге, без икакве приче и образложења, само – мораш у болницу! А мени се још од адолесценције дубоко увукао страх у кости од белих мантила и њихових инвазивних метода испитивања, па сам упркос мојим нарастајућим боловима и патњама стално одлагао одлазак на, како се тада називало то саблазно здање на Врачару, Интерну Б клинику. Поред тога, био сам апсолутно без икакве подршке и разумевања од стране ближњих и околине. Тих година мислим да 99% народа није никад ни чуло за Ендокринологију (и ендокринологе) а 90% није умело ни да правилно изговори ту реч. Чињеница да такорећи нико не зна ништа ни за појам ендокринологија, додатно је отежавало мој положај у друштву где често влада homo hominni lupus est .

Грандиозно здање на Врачару у склопу КЦС-БГ, саграђено 1920-их. Некадашња Интерна Б клиника, данас Институт за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма ; највећа од свих међуратних грађевина у саставу данашњег Клиничког центра Србије. ]

У породици нисам имао неопходну потпору, као ветар у леђа да пребродим све клиничке тортуре на Интерној Б. Када немаш преко потребно уточиште у нуклеусу (језгру), а то је ПОРОДИЦА , не можеш бити способан да издржиш све те животне урагане, тешку болест, здравствено социолошке турбуленције. Уз родитељску љубав све је то неупоредиво подношљивије.

Ради се о томе да моје тело мучи мене кроз цео „живот“. Без мушких хормона (андрогена) тело може само да расте, неконтролисано и више у ширине, одн. у простор, него у висину. Не може да се развија, а глас (због дечјег ларинкса) с годинама је све плићи. То је тај страшни парадокс – што си старији све израженија је младоликост и све си више велики дечак. Присутна је преизраслост у екстремитете, танка кожа и гиноидни распоред сала на телу. Скелет без неопходне подршке у мишићној маси (и тонусу) приморан је да се сурвава, прибија. Епифизне хрскавице не могу без андрогена (тестостерона) да се затворе, то значи да скелет (тело) незаустављиво расте и после 25-е и после 30-е ….

Али ТЕЛО РАСТЕ КА УНУТРА , па је на тако ПРИБИЈЕНОМ СКЕЛЕТУ месо нагужвано, наборано. Све су то прогресивни патолошки процеси несагледивих размера.

Овде су присутне и видно неједнаке ноге због рано оштећених кукова, услед чега је моје тело још у адолесценцији искочило из своје осе, изашло из анатомије, у коју се не може више вратити. Временом је све присутнија позиционална урушеност скелета, тј. тела које одаје лажни стас младолике инфантилне особе. Ван-анатомско обличје тела је огроман проблем. Због тога сам, тако наказоидан, подносио принудну а неиздрживу десоцијализованост. 

Урушавање тела, те непрестано кривљење (ротирање по саставима свих делова) одвија се по аутомеханизму самоодбране организма – НЕПРЕСТАНОМ КОМПЕНЗАЦИЈОМ И АДАПТАЦИЈОМ .

Ове усађене механизме самоодбране има свачији организам, у мањој или већој мери изражено. Само што већина од нас тога није свесна. Ти механизми се активирају под екстремно деструктивним процесима са телом. Другачије се не би издржало оно што је објективно неиздрживо.
Дакле у мом случају се подразумевају надљудска, надприродна исцрпљивања, тиме и БОЛОВИ .

ВАЖНО! – ИЗ ОСНОВЕ ФУНКЦИОНИСАЊА И ДИСФУНКЦИЈЕ ЉУДСКОГ ОРГАНИЗМА

Организми жене и мушкарца различито су креирани од Творца па им је разлика и у функционисању. Женски организам функционише сложеније од мушког. Како би рекао свештеник Илија Шугајев, аутор књиге Једном за цео живот, то вам је као поређење писаће машине са компјутером. Мушки организам је попут писаће машине, један основни квар и целу машину онеспособи за рад . Женски организам је као компјутер, нема неког основног квара и основног функционисања, све је сложеније и за поправку нису довољне једне мотоцангле и шрафцигер. За поправку компјутера, сматра отац Илија, потребно је више стручних аспеката и сложеније, вишенаменскије алатке од простог шрафцигера. Тако је и у физиолошком смислу. Код мушкарца довољно је да недостаје само тај један основни хормон, тестостерон (андроген), па да проузрокује поремећај комплетне биологије, биоенергије, биохемије, неуро-мио-моторике и хемије мозга мушкарца. Тежи такав квар „писаће машине“, то јест озбиљнији недостатак андрогена угрожава и сам живот мушкарца. Код жене пак, основни хормон естроген је биосинтеза скупине женских хормона од којих је најпознатији естрадиол. Тако да естроген и андроген никако не могу бити еквивалент један другом, како многи у незнању мисле. Прилично је компликовано стручно оспособити покварени „компјутер“ да поново ради, тојест лечити оболели организам жене и направити га поново здравим.

У основном смислу, без андрогена у мушкарца губе се све одлике мушкости и тиме све одлике здравља. Без мишићне масе и мишићног тонуса системски се угрожава развитак читавог скелета, тиме и свих везивних, тј. потпорних ткива скелета. Танка кожа је склона инфекцијама. Карлица се временом шири и заузима гиноидни (женски) облик, рамена се сужавају. Готово никаквих карактеристика мушкости нема јер гонаде, тј. полне жлезде остају неразвијене, а само минорни постотак андрогена се лучи из надбубрежних жлезда. Услед комплетне мишићне слабости посредно су и угрожени зглобови. Сви зглобови (састави) у телу: покретни, полупокретни и непокретни. Речју, без андрогена је комплетно здравље у руинираном стању, а укупно здравље се прогресивно нарушава јер с годинама прогресивно опада ниво андрогена у крви.

А прва уметна доза андрогена у мој организам је убризгана тек у мојих 36 година! Поред тестостерона одсутно је и лучење гонадотропних хормона (FSH и LH) из хипофизе, чија улога се састоји у формирању гонадних жлезда (као фабрике природног тестостерона) и других карактеристика мушкости, што функцију аденохипофизе и неурохипофизе чини такође андроморфном.

Нормалан мушкарац расте у висину до уласка у своје пунолетство. После 18-19 година растење се наставља, али само углавном у ширине, у развијеност. И тако до око 25 година живота, када се у потпуности затварају епифизне хрскавице и после 25-е организам мушкарца почиње с процесом старења.

Ово треба да је опште познато?

Код мушкарца, рецимо, с потпуним одсуством карактеристика мушкости (андроген- или андрон-пандефицијенција) растење тела је исто у висину до уласка у пунолетство, потом иза 18-19-е расте се углавном у ширине. Али се и после 25-е наставља с растењем због незатворености епифизних хрскавица. Све присутнија мишићна слабост не може да подржава, подупире све израслији скелет. И коштана маса се разређује те је такав „мушкарац“ вечито склон остеопорози, без енергије је и често депресиван.

Поред горе наведеног, код мене је присутан и фактор неједнаких ногу од прерано оштећених кукова. Овај фактор условиће на почетку мог пунолетства страшну несрећу која ће произвести убрзано растење мог тела – на унутра. Такође и константно прогресивно кривљење тела. Врло рано излизана, тојест потрошена хрскавица кука је непознате етиологије (порекло). Исто се не зна и етиологија епифизиолизе главе бутне кости, а због тога сам двапут оперисао кук на Бањици и морао дуго лежати непокретан са екстензијама из кукова. Сама дијагноза – епифизиолиза зглобног простора кука – односи се на спојне епифизне хрскавице у зглобном систему карлице. Не би требало да има везе са епифизом, али има везе са исклизнућем кукова, а то је повезано са поремећајем растења тела.

А са чим је повезан поремећај растења, ако не са неуро-ендокриним центром у средишту главе ?

Конвенционална ортопедија са реуматологијом за многе болести на скелету не зна етиологију. И то незнање је сасвим прихватљиво за алопатску медицину, која је уствари корпоративна псеудомедицина.

Прибијање, улубљивање скелета обично креће од темена главе, јер на том месту је мускулатура најтања па скелет ту најдуже окоштава. Отпочиње уласком у пубертет, кроз који практично никад нисам прошао. Временом, глава се сабија и смањује, а једино што се примети је дежмекост, буцмоликост због нагужваности, набораности меких ткива. Рамена се подижу и прибијају, грудни кош такође, карлица се шири и подиже, ноге се издужују а свод стопала спушта. Иначе радиолошки дијагностички апарати не могу да региструју појаву сабијања скелета преко зглобних структура. То је могуће уочити само преко морфологије меких ткива, односно недовршеног мишићног хабитуса у таквих дечака. Код телесно недозрелих особа не мора бити присутно и оштећење интелигенције, мада шаблонизовани интернисти – ендокринолози увек циљају на могуће и менталне поремећаје.

Чим се завршило с растењем мог тела у висину почело је и кривљење, оно је незаустављиво јер тело, будући избачено из своје осе, мора да се криви докле год расте. Физијатријски гледано, нарушена је статика тела и поремећен кинетички ланац . Кривљење тела има своје полазиште из померене карлице (тачније од стидно-препонске симфизе), кичменог стуба и лобањског пршљена Атлас. Подразумева се и померање тачке тежишта тела.

Анатомија са физиологијом каже да је, у кинетичко-статичком и физиолошком смислу, одређено сваки део тела повезан са одређеним кичменим сегментом. Глава (кранијални део) и рамени појас за вратни (цервикални) део кичме ; грудни кош (торакс) за грудни (торакални) део кичме ; за лумбо сакрални део карлични склоп ; из лумбалне кичме полазе дугачки нерви за ноге. Начин кривљења, уједно и сабијања кичменог стуба одређује и начин кривљења, уједно и сабијања тела у целини. Глава, врат и рамена ротирају око цервикалне кичме пратећи кривуљу исте. Грудни кош са свим ребрима и грудном кости ротира око торакалне кичме пратећи кривуљу исте. Карлични склоп ротира око сакралног и доњег лумбалног дела кичме, пратећи кривуљу исте. Руке и ноге такође се на свој начин криве, односно ротирају преко својих зглобова. Паралелно свеопштем кривљењу (ротирању, завртању) свих делова тела одвија се и процес непрекидног улубљивања, одн. урушавања тела. Урушавање тела је позиционално, не структурално. Разумљиво да прибијен, урушен скелет континуирано врши притисак на унутрашње органе! Посебно је то стравично са главом, константно се смањује запремина лобање, мозак све мање плива у церебро-спиналној текућини (ликвору) те је и његова исхрањеност преко ликвора проблематична. По правилу, све кранијалне шупљине су сужене, дугодеценијски је притисак на дисајне путеве и очне дупље. Удахнути никад не могу дубоко.

ЕПИФИЗА . ИЛИ, ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ – ПОСЕДУЈУ ГА „ЕЛИТЕ“ ДОК ГОЈИ ТУМАРАЈУ У МРАКУ  

Наведени деструктивни телесни процеси одвијају се по принципу непрестане компензације и непрестане адаптације. Ови самоодбрамбени механизми организма су условили да се мој организам једноставно, током дугих година надљудских и надприродних болова – самоорганизовао. И ни једним другим узроком нису оволико деструктивни процеси са телом објашњиви, осим да се сагледа у којој мери су оштећени епифиза, па и хипоталамус. И зашто су толико оштећени ?

Конвенционална медицина једноставно је немоћна да ово растумачи. На универзитету медицине епифиза (Glandula Pinealis) се не изучава баш ништа. Хипоталамус (HypoTallamus) тек нешто мало, крајње недовољно. Иритира чињеница да се епифиза изучава на универзитету за Јевpeje, док на универзитету за Goye ни најмање! У езотерији се изучава као: Треће око, духовно око, око ума итд .

Пинеална жлезда је величине зрна грашка, облика борове шишарке. Зато се још назива Шишарчица. Смештена је у строго геометријском средишту мозга, тачно између преграда које раздвајају мождане хемисфере. Анатомски се састоји од жлезданог и фиброзног (влакнастог) ткива, као и фоторецептора. Истраживања су утврдила да у њен анатомски састав улазе и ћелије нашег ока. Данас је код свих нас у већој или мањој мери епифиза калцификовала, баш као што је наш интерстицијум (све телесне текућине) углавном ниже ph вредности што му даје киселост. До примене корпоративне медицине с почетка XX века, човеков интерстицијум је био више алкалан, епифиза успореније него данас калцифицирала, рађали су се велики научни Умови попут Достојевског, Тесле, Миланковића, др Рајфа и осталих. Примећујемо да наше савремено доба уопште нема тако бриљантне надУмове као некада? Људи су генерално све мање здрави и мање интелигентни, а са немислећим, умно ограниченим људима лакше се манипулише.

Они знају зашто придају огроман значај маленој жлезди у центру мозга: Fontana della Pigna – Пријемна дворана „Павле VI“ у Ватикану – подигнуто 1971. године. ]

Епифиза регулише лучење природног хормона сна – мелатонин. Ово додатно објашњава чињеницу због чега оволико имам проблема са сном, па још удружено са константним дугодеценијским боловима, који по својој природи и интензитету уопште нису предвиђени за људску врсту! А са таквим и толиким мега-боловима морам да се носим даноноћно, без паузе и прекида, ево већ преко 33 године у континуитету. А без континуитета и скоро читавих 40 година.

Деструктивни процеси непрекидног кривљења (завртања, ротирања) и урушавања тела (растења ка унутра) су заустављени тек са првом андрогеном инјекцијом после 36 година старости! Тек су ми се тада затвориле епифизне хрскавице и први пут је моје тело стало с растом. Осим што је одмах сузио карлицу, покренуо раст мишићне масе, тонуса и омогућио да имам глас према мом животном добу, тестостерон ништа спектакуларно није направио са мном из разлога што сам вечити зависник од андрогених инјекција. Напротив, на дугорочном плану ме је само увео у још дубљу агонију тиме што ме је одржао у „животу“. Да га нисам почео примати, убрзо бих се од сопственог тела морао угушити, с обзиром да се пред крај преандрогеног доба урушавање и кривљење тела одвијало брзином геометријске прогресије! Убрзо би ме усмртило властито тело и то за мене подразумева једини могући спас – страдања би била прекраћена заувек.

Овако… попреко свих 210 састава на телу тетиве и лигаменти су скраћени, нерви прикљештени а мишићи згрчени и у вечитом спазму.

Овакав сам до данашњих дана.

НЕ ДАО БОГ ДА МЕ КОРПОРАТИВНА МЕДИЦИНА ШТИТИ И СПАШАВА 

Чини се, нису негде ни важне све описане и неописане страхоте и пакао, важно је да сам четвороструко „заштићен“ од виpyca великих богиња ….
Нису негде важне ни све оне знане и незнане паклене муке деце трајно оштећене од аутизма, важно је да су та деца вишеструко „заштићена“ од шарлаха, непостојеће дифтерије, малих богиња …

Ово није сарказам, ово је перцепција за имбециле.

Цепива су у најмању руку руски рулет. Цепивима уништене особе принуђене су лечити се довека као нешто неизбежно. Форма и начин лечења од последица „имyнизације“ разликују се од особе до особе. Али оно што (нам) је свима заједничко је да сва та лечења веома коштају, јер припадају неконвенционалној, природној медицини. Нешто од тога се чак подразумевано налази с друге стране озакоњеног безакоња .

Форма болести и лечења је променљива, суштина остаје иста довека.

Уплашени диктатор – Ухапшен О. С. јер је на Твитеру „претио смрћу“ Вучићуhttps://t.co/I0sFGn6hje

— СРБИН инфо (@srbininfo) January 23, 2024

Izvor: borba za istinu