Прочитај ми чланакПотпуни пораз било каквог интегритета Европске уније испровоциран америчким притиском да "савезници" уведу економске санкције Русији, довео је "стари континент" на ивицу банкрота али и општег безнађа.Везе Европе са Руском федерацијом су много веће него што је то ико од плиткоумних евроатланских "аналитичара" видео пре "почетка краја" у рату са неонацистима у Украјини. Како се Европа, свет, па и Русија мењају услед неповратних геостратешких процеса?
Познати миротворац и можда најбољи немачки послератни канцелар Вили Брант, у једном од својих најважнијих стратешких докумената, зацртао је сарадњу са онадашњим Совјетским савезом те најбољу сарадњу са владом у Москви и све то ставио у фасциклу на којој је писало “Остполитик” (“Источна политика”), чиме је отворио врата крају “хладног рата” у нади да ће свет постати бољи…
Шта је данас остало од Брантове идеје да “Остполитик” буде истовремено и тачка ослонца и стабилности за Немачку?
томе можда најбоље говори немачка филијала америчког истраживачко – аналитичког центра “Маршалов фонд УС”, која је непосредно уочи рата у Украјини, разматрала темељ руског размишљања и политике према међународном поретку.
У опширној анализи, аутори између осталог цитирају и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова који је још 2016. године истакао да у ситуацији после “хладног рата” постоји отворена могућност превазилажења унутаревропског нејединства и велика прилика за повољан преокрет у изградњи заједничког европског дома за све државе и народе на “старом континенту”. Наравно, укључујући и Русију.
У закључку овог геополитичког разматрања немачких аналитичара из “Маршаловог фонда УС” објашњавају и ставове данашње руске спољне политике, па кажу да “тај послехладноратовски поредак није уважио интересе Русије, па отуд Русија сад одбија да се повинује његовим правилима”.
Три речи у последњој реченици (“није уважио интересе Русије”) подразумевају читав списак антируских активности, што војних што обавештајних, упад америчке шпијунске мреже из западне Европе у Украјину, разарање државних институција, подстицање корупције и разарање економије, стварање и финансирање нових неонацистичких покрета, па коначно и фанатична антируска пропаганда у свим украјинским медијима…
Укупан резултат оваквог дугогодишњег специјалног рата, довео је до ужасних злочина које су неонацистичке оружане параполицијске и паравојне формације систематски спроводиле над руским живљем на истоку Украјине. Западна пропаганда је годинама ћутала или прикривала те злочине.
Ни то није било све, па су корумпиране вође у Кијеву створиле механизам за пљачку руских енергената намењених западној Европи и милијардама направљених дугова према Русији, о чему су сви у Берлину, Паризу и Бриселу знали све, па ни то није било довољно да се одреде према већ увелико нацификованој политичкој елити Украјине и њеним оружаним формацијама (како регуларним тако и нерегуларним).
Закључак аналитичара “Маршаловог фонда” да западна војно политичка алијанса није “уважила интересе Русије”, лицемеран је и говори о слепој, дрској и агресивној нарави англо америчких стратега, чији је циљ брисање сваке Русије са политичке и културне мапе света.
Јер, потпаљивање нацизма у Украјини од стране САД, са циљем дестабилизације Русије, пре свега је дубоко антиевропска акција, коју ће платити пре свега ЕУ и Немачка као највећа економска снага те заједнице.
Да је то тако, говоре и следеће чињенице…
Наиме, рат у Украјини ускоро би могао да преполови стопу раста немачке привреде до краја 2022. године. О томе јасно говори и процена једног од два водећа економска института у овој земљи. Институт за истраживање светских привредних кретања (скраћено: ИфW) из Кила (Киел) снизио је прогнозу раста немачког бруто домаћег производа у овој години с четири на 2.1 одсто, са тенденцијом потпуне стагнације! То се након Другог светског рата у Немачкој никада није десило. Узгред, овај институт очекује инфлацију, не мању од 6 одсто, што је такође драматична прогноза.
Такође, и Институт за економска истраживања у Халеу (Халле) (ИWХ) снизио је прогнозу раста немачке економије на најнижи ниво због “поремећених трговинских токова и опште неизвесности”. Институт за економска истраживања из Лајбница (Леибнитз) (РWИ) тврди да ће немачка економија бележити сталан пад због раста цене енергената.
Укупна процењена штета од рата у Украјини коштаће Немачку скоро 100 милијарди евра само у овој 2022. години.
То је цена коју ће платити не само Немачка него и цела Европска унија, за слепу послушност пред диктатом америчке владе и Бајденове администрације у Вашингтону.
Потпредседник поменутог економског института из Кила, Стефан Коотхс, овако је својој јавности “образложио” овај гигантски минус немачке привреде: “…Немачка испашта економски јер је изложена супротстављеним силама. Снажан узлет и надокнада изгубљеног (након укидања већине мера контроле заразе Цовид 19), супротстављени су шоковима које је изазвао рат у Украјини”.
Сасвим природно, Немачка може (а како нужда и подразумева и хоће) да спречи потпуну економску катастрофу даљим поштовањем енергетских споразума с Русијом.
Али, уколико Русија на немачке економске санкције одговори обуставом испоруке енергената, то би био крај најмоћније индустријске силе у Европи.
Немачка је већ изгубила десетине хиљада радних места због пандемије Цорона вируса, посебно оних радних места у ланцима снадбевања великих трговинских корпорација.
На тај начин, само због несташице сировина у грађевинској индустрију, тамо где Немачка никада није имала губитке, од априла месеца 2021. до јануара ове 2022. године, због несташице сировина изгубљено је 76.000 радних мјеста.
У једној немачкој академској публикацији Wиртсцхафтсдиенст непосредно пред рат у Украјини, Удружење немачких трговачких и индустријских комора (ДИХК) упозорило је стручну и лаичку јавност у овој земљи да би због “развоја догађаја на истоку Европе” могло да дође до драматичне несташице сировина и материјала у свим гранама индустрије.
У овом тренутку (крај марта месеца 2022.), звучи апокалиптично изјава Г. Стофелсса, директора угледне немачке компаније “БИW Исолиерстоффе ГмбХ” која прерађује силиконске гуме: “Без нас ниједан аутомобил у Немачкој не може сићи са монтажне траке и не може да функционише ниједан систем грејања, а набавка сировина је потпуно угрожена”!
Немачка скоро потпуно зависи од увоза руског никла и титанијума, а то такође може да закочи најмоћнију ауто индустрију у Европи.
Међутим, права драма за западне компаније може да се деси уколико Русија примени контра санкције у пуној мери. Јер, за само три прва дана тих противмера, кад је постављено питање хоће ли руска централна банка да настави са исплатом дивиденди западним инвеститорима, угледни лондонски магазин “Економист” израчунао је да би у лошем исходу штета била око 29 милијарди долара. Међутим, Русија и даље уредно исплаћује уговорене обавезе, што би требало да дубоко замисли неке нове политичке стратеге на западу и да отров сатанизације према Москви, замене прагматичним приступом према овој велесили.
У том смислу треба разумети и скорашњи иступ Високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља који је 4. марта 2022. године, одговарајући на питање какве ће санкције Русији увести ЕУ сутра, рекао:
„…Разумем ја господо да су нове санкције важне за вас. На пример, можемо повећати број руских банака које су искључене са СWИФТ-а, иако још увек нисмо донели одлуке о одређеним банкама. Можемо ми и да продубимо финансијске санкције. Али, молим вас, застаните на тренутак и размислите о последицама онога што чинимо!”
Борељ није рекао али се подразумева да је одлука о замрзавању резерви руских банака уперена директно против западних инвеститора, против више стотина милијарди вредних послова западних компанија, а не против функционисања Руске федерације, као превише моћне империје да би јој се на тај начин нанела штета. Јер, свеобухватан одговор Русије на санкције Запада биће такав да неће утицати много на руске интересе.
Русија као највећи добављач вештачких ђубрива Европи, највећи произвођач пшенице на свету, урадиће довољно привременом обуставом извоза само ове две стратешке робе. Последица ових контрамера Русије биће алармантна несташица хране у Европи као и енормно повећање цена хране. Велики број међународних компанија чије је пословање изложено Русији спремају се за суочавање с изазовним временима због западних санкција уведених Москви након уласка руских војних снага у Украјину.
Али не само ЕУ и Немачка као њен економски мотор, него и многе светске мултинационалне компаније суочене су са опстанком производње. Истина, немачки БАСФ јесте можда најбољи “огледни пример” како брзо може нестати једна моћна корпорација услед наметнутих санкција Русији. Јер овај гигант, произвођач хемикалија, заједно са групом инвеститора Леттер Оне руског милијардера Михаила Фридмана, сувласника фирме Wинтерсхалл Деа, која је један од финансијера суспендованог гасовода Северни ток 2, на најбољем је путу да пропадне потраје ли рат у Украјини и са њим нове економске санкције Русији.
Највећи британски нафтни гигант Бритиш Петролеум (Бритисх Петролеум), највећи је страни инвеститор у Русији, са 19,75 посто удела у нафтној компанији Росњефт. Санкције су већ удариле на темељ овог историјског посла. Последице санкција већ руше читав “источни програм” компаније Цоца Цола ХЦБ, позициониране на Лондонској берзи, која флашира ово пиће за Русију, Украјину и већи део централне и источне Европе. Компанија убраја Русију међу своја три највећа тржишта и тамо запошљава око 7.000 људи. Лоше ће проћи и француски произвођач млечних производа Даноне, који остварује 6,0 посто укупних прихода из Русије. Економске санкције Русији ће платити и француска енергетска компанија Енгие, која је један од пет финансијера Гаспромовог Северног тока 2.
Такође, жртва санкција према Русији већ сада је и норвешки Еквинор (Еqуинор), који има мањинске уделе у три руска нафтна поља, затим највећа италијанска осигуравајућа кућа Ђене-рали (Генерали), која држи мањински удео у руској осигуравајућој компанији “Ингоштрах”, те немачки Хеиделберг Цемент, који има три фабрике у Русији, и која не извози своју робу ван Русије.Ту је и италијанска инжењерска група Маире Тецнимонт чија висина поруџбина у Русији достиже око 1,5 милијарди еура (1,68 милијарди долара), што представља 17 посто њеног укупног портфолија поруџбина. Та италијанска компанија је недавно добила на тендеру пројекат од руског Росњефта за изградњу хидрокракинг комплекса у Рјазању. И то је сада обустављено због санкција.
Немачки малопродајни ланац Метро запошљава око 10.000 људи у Русији, где опслужује око 2,5 милиона купаца. Због санкција, све је стало. Финска рафинерија Несте се ослања на Русију за две трећине својих потреба за нафтом, а због санкција је у огромним проблемима.
На великој штети је и швајцарски прехрамбени гигант Нестле, а има тренутно шест фабрика у Русији, укључујући фабрике за производњу кондиторских производа и пића. Његова продаја у Русији била је 2020. године вредна око 1,7 милијарди долара. Фински произвођач гума Нокиан Тyрес има фабрику и велико складиште гума у Русији. Аустријска нафтна и гасна компанија ОМВ је један од пет финансијера Северног тока 2 и главни је аустријски увозник руског гаса.
Ауто гигант из Француске, Рено, има 69 процентни удео у руско француској заједничкој компанији Автоваз, која стоји иза бренда Лада и која више од 90 посто своје производње аутомобила продаје на домаћем тржишту. И британски произвођач авиомотора Ролс Ројс (Роллс-Роyце) користи 20 процената титанијума који се производи у Русији. Англо-холандска нафтна компанија Шел (Схелл) има чак 27,5 одсто удела у пројекту течног природног гаса Сахалин-2, који има годишњи капацитет од 10,9 милиона тона и којим управља Гаспром. Шел је такође један од пет кофинансијера Северног тока 2.
Наравно, ово је само мали део светски познатих компанија које ће доживети велике губитке, а неке од њих ће можда и банкротирати, због потпуно контрапродуктивних економских санкција уведених Русији а на притисак и уцене Бајденове владе у Вашингтону. Штете од таквих санкција према Русији неће заобићи ни азијске компаније, међу којима су између осталих, Јапан Тобаццо, СБИ банка, Митсубисхи и Тоyота…
Европи прети опасност да остане без руског гаса, ако Русија прекине испоруку енергената као одмазду због санкција. Друга страна драме је немоћ Европе да се суочи са масовним приливом украјинских избеглица и огромним поремећајем финансијског тржишта и прекида у трговини.
Немачки портал Еуроинтеллигенце упозорава све светске компаније и политичке актере увођења санкција Русији на низ несагледивих последица. Такође, подсећа да Москва, упркос рату, није прекинула доток гаса Европи преко Украјине, да се плаћања за гас, упркос санкцијама, да се финансијске трансакције и даље одвијају преко две највеће руске банкарске институције, што због огромног скока цене гаса Русији доноси велике зараде, те да Европа нема куд јер не може да опстане без руског гаса. Еуроинтеллигенце такође указује на лицемерје западне Европе која “…за сада навија за Украјину из даљине, гледајући из својих топлих домова, грејаних на руски гас”.
И док се одвија права драма како ће и да ли ће свет преживети руске санкције (и санкције “одрезане” Русији), западна пропаганда се све интензивније бави завереничким теоријама о томе ко би и како срушио Путина у Русији. Но, каква је стварно дисциплина у Русији данас, колико је све пројектовано, па чак и губитак економије наредних двадесет година, зарад знатно већих стратешких циљева, говори и однос врха државе према најважнијим људима у “најделикатнијим” институцијама.
Наиме, од почетка рата у Украјини, (према писању познатог руског новинара и публицисте, Андреја Солдатова), смењено је осам генерала, а у петак 11. марта 2022. године, ухапшена су и двојица високих функционера Федералне службе безбедности (ФСБ). У питању је био шеф Пете управе ФСБ, генерал пуковник Сергеј Беседа, и његов заменик Анатолиј Бољух којима је одређен такозвани “кућни притвор”. Обојица су били задужени за обавештајно безбедносне активности у Украјини.
И Сергеј Беседа и Анатолиј Бољух требали су да припреме терен за долазак руских снага у Кијев и за формирање стабилне обавештајне мреже.
Према писању Солдатова и на основу његових извора (који су се до сада увек показали поузданим), Беседа и Бољух су ухапшени су због малверзација средствима одобреним за обавештајни рад у Украјини, али и због погрешних процена и неквалитетних информација које су давали о “стању на терену”.
Као шеф Пете Службе ФСБ одговорне за обавјештајне послове у бившим републикама СССР-а, Сергеј Беседа је био и члан Путинове делегације током његове посете Србији и Београду октобра месеца 2014. године. Он је тада са Канцеларијом Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Владе Србије, потписао Споразум о узајамној заштити тајних података.
Иначе, потписани споразум има 15 чланова, а како пише у Члану 2. “надлежни органи одговорни за примену овог Споразума у Србији су Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, а у Руској Федерацији – Федерална служба безбедности Руске Федерације. Стране без одлагања, дипломатским путем, обавештавају једна другу о променама својих надлежних органа.”
Хапшење Беседе и Бољуха је, судећи према још неким руским изворима извела Федерална агенција за заштиту (ФСО) задужена за контролу војне и политичке елите.
Но, да би било јасније како функционише “узајамна контрола” руских елитних јединица и обавештајног сектора, треба рећи да војска РФ има две елитне дивизије изван Москве: Четврту гардијску “Кантемировску” тенковску дивизију и Другу гардијску „Таманску” механизовану дивизију, као и две Спецназ јединице за посебне намене.
Међутим, њих будно држи под надзором ФСБ-ова контраобавештајна служба (чији је главни задатак да реагују на могуће појаве “нелојалности” или могућег пуча), а под присмотром су још неких московских јединица. Национална гарда, паралелна интерна војска коју води бивши Путинов телохранитељ Виктор Золотов, који је на челу Прве и потпуно независне дивизије за посебне намене, са седиштем на истоку Москве. Прва дивизија има своје супермодерне тенкове, артиљерију и против тенковске пројектиле, што подразумева да се у случају потребе супротставе и некој адекватној војној сили.
Концентрични кругови руске војно обавештајне моћи у ратним условима, не само у Москви него “од Балтика до Владивостока”, функционишу на такав начин да је немогуће да се грешке у систему не примете или, у случају функционера ФСБ, Беседе и Бољуха, не плате најмање одстрањењем из службе и изолацијом.
Људи од поверења на које се данас ослања Путин, свакако су Михаил Мишустин, руски премијер, министар спољних послова Сергеј Лавров, градоначелник Москве Сергеј Собјањин, директор ФСБ-а Александар Бортников и заповедник Националне гарде Виктор Золотов. Али, пре свих, министар одбране РФ, Сергеј Шојгу, за кога новинар и истраживач Марк Галеоти (британски “Телеграф”), каже да је: “…поновwо успео да погура реформе и придобије лојалност војника и генерала. Јер он је ипак човек са јединственим политичким осећајем. Не само да је једина особа која се пробила у Путинов најужи круг, а да пре тога није био дугогодишњи пријатељ из КГБ-а или Путиновог времена у Санкт Петербургу, него се такође успео уздићи у окрутном свету руске политике, а да на том путу није створио смртне непријатеље…”
Свет јесте на великој, историјској раскрсници. Ко год да је и помислио да ће догађаји у Украјини и оно што је годинама раније претходило њима бити решени брзо и да ће се све “вратити на старо”, не познаје ни Русију, а не препознаје ни своју реалну улогу. Говорећи пре свега о европским државама, о Европској унији као пројекту и Немачкој као водећој економској сили на континенту, треба знати да су мир и стабилност сигурни док је Русија са њима у миру и стабилности.
Уосталом, први немачки канцелар и “отац” модерне немачке, Отто Едуард Леополд Фон Бизмарк, још у XИX веку је дао “смернице” својим сународниима и будућим политичким стратезима: “Мир са Русијом, јака Немачка”.
У кризним ситуацијама, у Берлину су расправе почињале питањем: “Шта би Бизмарк рекао”?
Нема разлога да и данас у Бундестагу не потраже одговор у овој Бизмарковој реченици.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 31, 2022
