Прочитај ми чланак

Уааааа! Дачићу, коферче и банане су можда застарели, али Бриселски споразум – није

0

Донедавно у Србији се можда није знало ко ће бити председник, али се знало ко ће бити премијер. Времена се мењају. Сада се зна ко ће бити у затвору, а не зна се ко ће бити премијер.

Отвореног срца, онако из дубине душе, Ивица Дачић добио је јасну поруку грађана Србије – и тебе сам сит кафано. Није му помогао микрофон, мада се јуначки држао и до краја одрецитовао набифлано. Нису га омеле ни салве звиждања и омаловажавања, јер ономад је и он звиждао и омаловажавао, Јадранку Јоксимовић, реда ради, да се види како Муса дере јарца.

Али, није се Дачић на главу попео само грађанима Србије, већ се попео на главу и напредњацима. Девастирали су му све одборе и председнике општина у Србији, а сад му је Вучић ударио и на зета. Дрма се столица Игору Брауновићу у ЈП “Србијашуме”. Превентивно Дачићево дисциплиновање усмерено је на спречавање понављања сценарија онога што је Хаџи Драган Антић својевремено описао као – „погледајте кога је све Ивица Дачић у последњих четврт века преварио и издао, од Милошевића и Мирјане Марковић, до Коштунице, Тадића и Вучића“.

Док је само водио бригу о томе како да банане смести у коферче, а силиконке у спољне послове, Дачић се много забројао, па је уместо о чланству и одборима широм Србије, водио рачуна о свега њих неколико из ужег руководства. Зато му је сада спољне послове преотео Вучић, а ни Зорана не спава. Палма му је једва преживео, али неће дуго, а онда може да се деси да на светло дана изађе не само где је била чија глава на наплатној рампи, већ да видимо где је била чија глава и на бунгама.

Социјалистичка партија Србије ускоро ће се борити за цензус. Дачићева политика гњидарења на сваким изборима добија одговарајући одзив бирача – константно наниже. То је добра вест за Србију, јер да је било шестооктобарске памети, данас не би било ни Дачића ни Вучића, што ће рећи ни бриселског ни вашингтонског споразума. Боље касно него никад, каже народна.

Као грогирани боксер, Дачић поново креће да испаљује аперкате на слепо. Згурио се у ћошак политичког ринга и гледа судију, а ако га у одбрани као случајно опали, можда му се посрећи, па га супарнички табор уврсти у свој тим. Међутим, џаба му сва та ћорак артиљерија.

Устав га је поставио између чекића и наковња, тако да ће по сили закона морати да привремено преузме руковођење државом у транзиционом периоду, од стварања прелазне Владе, до слободних избора, а после тога како му суд одреди. Можда су банана и кофер застарели, али због потписа на бриселском споразуму мораће да сноси неизбежне последице.

Глас народа далеко се чује, а „уааааа“ ће учинити да нагон за самопреживљавањем код вођа чопора унесе додатни немир и међусобно уједање са исходом по оној народној – што горе, то боље.