Pročitaj mi članakU ostružničkoj crkvi polaganjem zakletve novih članova obeležena slava ruske narodne vojske. U još 16 podružnica širom Srbije okupili se ljudi koji promovišu bratstvo dvaju naroda.
Полагањем заклетве деветорице у порти цркве у Остружници, у петак на Благовести, обележена је козачка слава. Свечаност у најчувенијој српској цркви из Првог устанка није била једина козачка прослава у Србији. У још 16 подружница у градовима и селима, широм републике, окупили су се људи који промовишу братство и пријатељство између двају народа.
Испред Козачког удружења у Србији, у униформама, присуствовали су Стево Вранић, Живојин Селаковић, Новак Шљиванчанин и Љиљана Булатовић. Нове козаке причестио је отац Зоран Петровић, протојереј остружнички. Деветорица нових у братству који су се две године „калили“ заклетву су положили клечећи на једном колену и љубивши руску заставу. Претходно су поновили наглас „Кодекс козака“.
Како је, за „Новости“, рекао атаман Стево Вранић, у Србији је уназад десетак година заклетву положило око 1.700 људи. Они овде нису војна формација и немају оружје. Сврха постојања Козачког удружења у Србији је неговање и очување братства двају народа. Козаци су руска народна војска чија је вековна улога била очување православља и помоћ угроженим братским народима. Ипак, вели Вранић, козачка организација у Србији је много више од „фолклора“.
А ни место за заклетву нових српских козака није изабрано случајно. Године 1804. у Остружници, вожд Карађорђе лично је поклонио цркви брвнари ливено звоно у знак захвалности због дизања устанка. Цркву је нешто касније озидао кнез Милош Обреновић, вођа Другог устанка, као своју задужбину 1833.
– И ја бих приступио козацима али још не знам да ли је то по канонима наше цркве – причао је после свечаности, за „Новости“, протојереј Зоран Петровић. – Знам да је мисија ових људи богоугодна и са добром намером за оба народа. Заклетву ћу вероватно положити догодине, „кад одлука сазри“…
И ХАЈДУЦИ У ЦРКВИ
У остружници у униформи атамана нашао се и Новак Шљиванчанин, први козак Црне Горе. Он је имао нешто другачију униформу.
– Доњи део униформе је из „хајдучког бутика“ – причао је Новак. – Удружење хајдука Србије, Црне Горе и Републике Српске ради још од 2000. године и окупља неколико хиљада поштовалаца хајдучког покрета у Србији и свим српским земљама. Козачки атамански чин, наравно, служи на част ономе ко га носи али и и козаци, како сам се уверио у Русији, поштују нашу хајдучку традицију. Удружења су братска, с тим што ми славимо Ђурђевдан и Митровдан.
ЖЕНА АТАМАН
Љиљана Булатовић, публициста, једина је жена у Србији са чином атамана. Пуковничке еполете добила је на Кавказу. Она је официр за културну сарадњу козака Русије и Србије.
– Култ мајке и мајчинства је сама срж козаштва – објашњава она. – Козаци су војска која брани отаџбину или „родину“, мајку и оца. У Русији кажу „нема козака док га мајка на роди“. Зато мајке, врата руско-српских козака су отворена.
