Прочитај ми чланак
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки служио је у суботу 24. новембра, на празник Светог краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине, Свету Архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Драговољићима код Никшића.
Преосвећеном Владици саслуживало је више свештеника и монаха Епархије будимљанско-никшићке, а молитвеном сабрању присуствовали су, у великом броју, мјештани Драговољића и самог града Никшића.
У литургијској бесједи Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије је подсјетио да је празник Светог краља Стефана Дечанског слава манастира Високи Дечани, гдје се на овај дан сабира вјерни народ из свих српских крајева, јер су жртва, подвиг, вјера, доброта и мучеништво Светог краља, према Владикиним ријечима, умирисали не само дечанску светињу него и цијело наше отачаство.
Епископ је нагласио да Свети краљ Стефан Дечански није само заштитник дечанске светиње. Њега је Бог удостојио да буде заштитник цијелог рода хришћанског и свих који му се моле.
У славу Светог српског краља Стефана Дечанског
“Дивно је и величанствено видјети у ове дане, дане нашег понижења и страдања, како иновјерни народи долазе и приступају нашим светињама на Косову и Метохији и то је једно чудо Божије које се догађа пред нашим очима. У оно вријеме које смо звали слободом, и које је било много хваљено, бивало би свега десетак-петнаест, некад и до стотину вјерних душа на овај и друге празнике у Дечанима и Пећкој патријаршији, а данас, кад се наш народ иселио, сјетио се, ипак, својих светиња“.
“Врло често они, који су били настањени близу Дечана или Пећке патријаршије, а раније нијесу много долазили у те светиње, сада не пропуштају ниједан већи празник, па на данашњи дан у Дечанима има по неколико стотина, може бити више хиљада вјерника. Испуни се Дечанска светиња и Пећка патријаршија вјерног народа као кошница, немају се гдје ни смјестити, али има братске љубави и благослова Светог краља за све оне који му приступају, за вјерни народ из Црне Горе, Херцеговине и оне који долазе из свих српских земаља, јер их привлачи светост, жртва и благоуханије моштију Светог краља“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је додао да је, свакако, диван и овај молитвени сабор у Драговољићима, у светињи која носи предање Немањића. Древни храм Вазнесења Господњег не може се по спољашњој величини упоредити са манастиром Дечани, али може по својој унутрашњој слави и љепоти. Његову славу, величину и љепоту чини вјера која се у Драговољићима кроз вријеме чувала и утврђивала.
У славу Светог српског краља Стефана Дечанског.
“Ова светиња је наш народ вјечито чувала и утврђивала у вјери, преко овог светог храма изливала се благодат и милост Божија на наш страдални народ, те су одавде потекли велики људи и велике личности, не само у историји овог краја него у историји цијелог српства. Драговољићи, па и Жупа никшићка су били расадник великих личности, великих духовних и народних вођа кроз сва времена, па и ово наше вријеме, надам се, неће оскудијевати и да ће дати добре људе. Важно је само ићи правим, истинитим путем Божијим и остати вјеран заповијестима Божијим, остати вјеран Богу и нашим прецима који су ишли путем Његовим“.
“Сабрали смо се данас, драга браћо и сестре, у овој светињи која мирише миром духовним, која носи стара предања, и која, иако мала и скромна црква, али је велика светиња, велика је љепота ових фресака, љепота прича и предања у овом мјесту. Не знам да ли смо свега тога свјесни и достојни, али, хвала Богу, кад имамо такве коријене из којих ће увијек ницати и цвјетати вјера, побожност и добра дјела, иако се вјера, побожност и добра дјела не остварују тако лако, него са трудом, како је говорио отац Јустин Поповић: “Правда у овом свијету је на ногама страдања“, а то најбоље видимо у нашем роду по краљу Стефану Дечанском“, рекао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки.
Владика Јоаникије се у својој бесједи осврнуо на житије Светог краља Стефана Дечанског, који је, иако краљев син, а потом и сам краљ, много страдао у свом земаљском животу, трпећи неправде.
У славу Светог српског краља Стефана Дечанског
“Био је жртва великих и грдних сплетки на двору краља Милутина, борбе око власти, али је све то незлобиво подносио, па га је Бог, тако пониженог и ослијепљеног, узвисио и Свети Николај му даровао вид, и правда Божија се испунила у овом свијету, на тај начин, што га је Бог довео на престо, јер је био законити насљедник. Правда Божија се још више испунила по томе што га је Бог прославио због његовог мучеништва, страдања, родољубља, жртве, борбе. Иако је био краљ и имао могућност да живи у слави и привилегијама које пружа овај свијет, он се свега тога добровољно лишавао, па је био већи испосник од многих монаха, велики подвижник и молитвеник до суза, до подражавања Христу распетом Који га је удостојио своје вјечне славе на небесима“.
“Бог, преко његових светих моштију, дарује изобилно исцјељења свима који му са вјером приступају, славећи име Божије, не гледајући ко је ко, не гледајући чак ни то да ли је православац. Многе иновјерне је исцијелио Свети краљ, а то су знали и Албанци, све до скора. Надамо се да нијесу заборавили, јер им је многа добра учинио, његовог Светог ћивота су се бојали и на тај начин се и они вјечито оплемењивали поред моштију Светог Стефана Дечанског“, нагласио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Празнично богослужење, у којем су вјерници приступили Светој тајни причешћа, увеличао је и чин крштења. Печат дара Духа Светог примили су и тако постали нови чланови Цркве Божије, брат и сестра Бојан и Ана Кнежевић из Драговољића.
