Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Затварање мотела „Наис“ добро искористили Турци, који су отворили кафане поред ауто-пута. У Сићевачкој клисури „Карахан“, „Турски парк“ и „Анадолија“ нуде турске специјалитете.
Катанац, који је октобра прошле године газда Срба Илић ставио и на популарни мотел „Наис“ код Ниша, традиционално свратиште турских гастарбајтера, иницирао је неколико виспрених кафанџија из Турске, да у Србији покрену нови бизнис.
На ауто-путу Е-80, од Просека према Белој Паланци кроз Сићевачку клисуру, до сада су тројица Турака отворили своје кафане, како би на хиљаде њихових сународника „у домаћој атмосфери“ могло да једе, одмори се или поправи ауто.
У „Карахану“ предочавају да су морали да обезбеде интернет, јер је то обавезан услов готово свих возача да би свратили у ову кафану.
Оцењују да у Сићевачкој клисури, поред ауто-пута, има добрих кафана са специјалитетима од свињског меса, док је код њих заступљена јунетина, телетина, пилеће месо и јагњетина.
После 13. тунела у живописној клисури, Хусеин Карахан из Газеантеа, града на граници са Сиријом, отворио је кафану „Карахан“, али и сервис поред ње, са огромним паркингом за шлепере. Овај Турчин је проценио да током целе године, посебно у летњим месецима, у Србији може да се направи одличан посао, и није се покајао.
Са својом сурпугом Асиме, Карахан у чистој белој куварској униформи дочекују своје сународнике, којима нуде оригиналне турске специјалитете, са аутентичним зачинима које му довозе из Турске.
– На нашем менију је „роштиљски каиш„ од меса насуканог на сабљу, оригинална турска чобан-салата, па адена-кебаб, лахмаџун пиде (нешто налик на пицу), а од слатког обавезно кјунефе (пита са несланим сиром и шербетом) – објашњава Хусеин Карахан, уз констатацију да је једини кулинарски мајстор из Турске, на путном правцу према српско-бугарској граници.
Имају и посебне фуруне за печење на дрва, па су сви специјалитети укусни а изложени су у витрини испред кафане. Турци су на овом ауто-путу, према Белој Паланци и Пироту, отворили и кафане „Турски парк“ и „Анадолија“.
А у међувремену, сабласни мотел „Наис“ и паркинг простор, које су Турци деценијама опседали, сада су пусти. А до пре два лета, мени у „Наису“ је био прилагођен турским гостима, па их је за доручак чекао чај, маслинке, парадајз, краставац, сир, хлеб и мармелада. За њих се припремала и пилетина и телетина у свим варијантама.
Турцима је била обезбеђена и посебна просторија за обављање верских обреда. А за оне који су само свратили испред мотела, на располагању је било паркиралиште са четири чесме. Ако су желели, могли су и да се расхладе на базену.
Чак су и турске новине „Хуријет“ објављивале ваучере за остваривање попуста у „Наису“ и до 30 одсто за услуге. Тада су многи путници, који су пролазе ауто-путем поред „Наиса“, током лета запажали велики број Турака који бесплатно бораве испред мотела. Међутим, таква слика је створила само привид да је мотел препун.
А претпостављало се да током сезоне око пола милиона Турака застане испред „Наиса“, док је мали проценат њих користио све услуге овог мотела. Већина њих је у мотел улазила само због тоалета, а и тада су негодовали што морају девизе да мењају за динаре, како би платили ове услуге.
Потом су Турци за кратак предах почели да користе користе паркинге поред мотела „Стари храст“ и „Лозовичка чесма“, као и простор на бројним успутним бензинским станицама.
