Misleća većina bi se složila da su još oni stari prenosi iz narodne skupštine ranih devedesetih preteča današnjih rijaliti programa. Međutim ono čemu svedočimo i jesmo savremenici, otišlo je svetlosnu godinu daleko od prostog batinanja u parlamentu. Malo ko je pre više od dve decenije pomislio da stvari mogu eskalirati u ovo što sada živimo. Turbo folk odavno nije više samo muzika. On je postao mainstream kultura. Ta kultura koja je postala ne samo održiva, već i ima svoj drastičan rast i ekspanziju, naročito u poslednjoj deceniji.

Данас се питају они, који су до јуче испод шатора по вашарима, масним рукама од прасећег печења покушавали да додирну певаљке по грудима. Ни мање ни више, него такви, па још уз пазарене дипломе на пијаци тзв факултета, бесрамно баљезгајући ортодоксне глупости по националним фреквенцијама, одређују судбину између осталих и нашој деци.

Тешко је оценити који је то тачно тренутак почетка овог ужасавајућег феномена. Kада су задригли преузели примат, али сигурна сам, да већ неко дуже време траје тај интензивни стид изазван код иоле нормалних људи, кад неко од тих “генијалаца” проговори.

И кад се можда почне назирати амбис тог бљутавог суноврата, ето турбофолка у најсвежијој трансцеденцији. Наиме, водитељка тј. “дама са рецепције” из виле Парова изводи метафизички скок у МСП. Жена, “заједљиви би рекли троглава”, просто није могла да сакрије од јавности своје усхићење добијања инструкција о свом будућем радном месту. Обавестила је Србију да ће се њен део вођења Парова од сада одвијати иза затворених врата у улици Kнеза Милоша у Београду. Није она прва домаћица овог типа у јавним институцијама. Но, ово је свакако било једно од натранспарентнијих бесрамних понижења народа, у смислу довођења кадра на високе државне функције.
И тако, док Бетовен гостује по вашарима у централној Србији, ови с прасећим печењем преселили у Немањину.

Бетовен и јесте крив. Да смо сви лепо на време престали да слушамо ту јерес од класичне музике, до сада би већ нека старлета била премијерка. Не знам шта се више чека. Док се групишу ваљда у довољном броју, па прво да образују министарство за силиконска питања. Онда даље до преузимања комплетне владе. Једва чекамо. Једино што ће бити тешко за коју од њих гласати? Да ли за ону са највише пластичних операција или са најмање мозга? Да ли ће политичке партије добијати имена по реномираним клиникама за пластичну хирургију? Можда је ипак најтеже питање, ко ће пребројати те силне гласачке листиће, којих има сигурно више од неколико. Међутим, не смемо бити мрачни песимисти у овом времену које обећава. Само силикон Србију спашава!

Izvor: vidovdan.org

Oznake: analiza, državne institucije, Milica Dobrijević, turbo folk