Pročitaj mi članakProšlo je 26 godina otkako je dečak zverski mučen i ubijen Slobodan Stojanović
Слободана Стојановића (11) је пронашао патолог у јами код села Доња Каменица код Зворника у старом плавом радничком мантилу заједно са неколико убијених Срба. У горњој вилици није имао шест предњих зуба које су му избили.
Стомак му је био распорен у облику крста, а метак испаљен у слепоочницу из непосредне близине.
Његово тело на обдукцији је прегледао патолог др Зоран Станковић 6. марта 1993. године.
– Пронашли смо га у једној јами у оближњим брдима. Са телима још неколико убијених Срба. Било је у поодмаклој фази распадања. Дечак је на себи имао само стари тамно-плави раднички мантил. Са етикетом „Приморје“. Испод – ништа. Идентификовали су га отац Илија и мајка Десанка – рекао је патолог.
Десанкин син Слободан је под земљом дуже него што је по њој ходао. Убили су га на најсвирепији начин 1992. године, када је имао само једанаест година.
Албанка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом „шкијом“ утоли мржњу. Доказујући се пред локалним Алаховим ратницима.
Елфете је имала 32 године када је масакрирала Слободана. Она је ухапшена у Швајцарској 25 година након злочина, али још увек није осуђена.
У овом случају напрасно нестају сведоци који су видели како Албанка несрећном дечаку сече уши, ножем пара трбух и на крају пуца у главу.
За само месец дана, са својих дугогодишњих адреса, нестала је половина од око 30 најављених сведока тужилаштва. Десетак очевидаца је искључило телефоне и променило број, а неколико њих што су се појавили на суђењу напрасно су заборавили све кључне детаље злочина.
У рану зору 4. јуна породица Стојановић бежала је код кумова у заселак Џенарике. Мали Слободан се сетио да је заборавио свог пса. Док су сви спавали искрао се и вратио по Лесија.
Преплашеног Слободана ухватила је Албанка, скинула га и зверски убила. Тело мртвог дечака завршило је у јами са још пет Срба.
