Pročitaj mi članakU ubistvu Strahinje Stojanovića, čiji terenac "BMW X5" raznet u nedelju oko 12 sati na Novom Beogradu korišćen je plastični eksploziv "pentrit", objavili su pojedini beogradski mediji pozivajući se na izvore iz istrage. Eksploziv je bio postavljen ispod vozačevog sedišta, a navedena je bila i količina od kilogarm do kilogram i po eksploziva koji je detonirana kako se pretpostavlja daljinskim putem.
Да је Стојановић ликвидиран експлозивом од момента када је његов теренац разнет није се доводила у питање. Једино питање које се постављало било је врста експлозива који је коришћен, па се тако спекулисало још у недељу увече да је у питању Ц-4 који је постављен под његово возило. Међутим, на светло дана испливали су нови подаци о томе да је “пентрит” коришћен у овој ликвидацији.
Вештак за експлозије из Подгорице Радован Поповић каже за Нову.рс да је “пентрит” доста јак експлозив, који се искључиво користио за војне сврхе, за зарушавање објеката и делаборацију бојевих глава и бомби.
“Не верујем да је активирана количина од килограм, килограм и по. Мислим да је то претерано, не знамо колики је кратер на возилу. Можда је било постављено само паковање од по 500 грама, а што се тиче усмерене експлозије, мала је могућност да су они направили усмерену експлозију. Пет стотина грама би било довољно , а килограм, килограм и по би био незгодан из више ствари, јер би пре свега експлозија преврнула возило.
Према његовим речима дешава се да особа која се налази на месту сувозача преживи, јер се топлотни удар после експлозије формира на месту где особа која планира да се убије седи.
“Сувозач у већини случајева остаје жив и код блиндираних и неблиндираних возила. Можда је за сувозача опасније кад је возило блиндирано, јер блинд плоча пробије металну плочу возила и унутар њега може да створи велики ваздушни притисак од кога и сувозач може да страда. Све зависи од једног чиниоца, а то је место где је постављен експлозив, као и колико је удаљен од тог места сувозач. Ако је експлозив постављен мало више према левој страни шансе за преживљавања сувозача су веће”, додаје овај стручњак за експлозив из Подгорице.
Што се тиче активирања експлозивне направе постоји више начина. Може преко мобилног телефона, да се возило под које је експлозив постављен прати и онда са удаљености од једно 200-300 метара активира експлозивна направа”, каже Поповић и додаје и да се то обично ради када у близини у тренутку активације има мање људи или возила.
На питање како коментарише да је у питању пластични експлозив Ц-4, Поповић закључује да је то мало вероватно, да га може бити на овим просторима, где већином доминира ТНТ или Пентрит “П-500” која означава паковање тежине 500 грама.
На питање да ли је за руковање овим експлозивом потребна војна обука и неко предзнање Поповић додаје да је оно потребно ономе ко прави овакву експлозивну направу, него ономе који је поставља.
“Свако ко мало познаје електронику може да направи експлозивну направу. То није баук. И сваки средње обучени човек може да је направи. Овде је најбитнији систем за даљинско активирање, али бомба може да се постави и без система за даљинско активирање. На бомбу се постави један мали систем са електромотором који има на себи пропелер и који се штелује на одређену брзину. Мада се овај механизам ретко користи кад возило постигне одређену брзину пропелер се заврти и кад стане долази до експлозије.
Поповић каже да је кључ у истрази оно шта остане после експлозије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 16, 2020
“На месту могу да покупе деформисане делове мобилног телефона, који се користе као даљински управљачи, односно детонатори. Уколико полиција пажљиво анализира делове телефона, они могу довести до починиоца. Као детонатори преправљају се чак и огрлице за дресуру паса, па чак и даљински за даљинско активирање ватромета, који могу да се наруче преко “Али експреса” из Кине. Најбитније је лице које прави експлозивну направу и који систем ће користити за активацију, остало је све просто и избор система је чиста класика”, додаје он.
Заоставштина грађанског рата
Поповић за Нову.рс каже да овог експлозива никад није било у слободној продаји, и данас се више не производи, већ је заоставштина ондашње Југославије.
“Током борбених дејстава раздељен је разним паравојим групама, које никад га нису вратиле. Користо се углавном за зарушавање објеката, а после рата вероватно се задржао код приватних лица. Пентрит се само производио у Црној Гори и данас се налази као ратна заоставштина. Они који га поседују могу да га продају на црном тржишту. Разне цене се врте, а оне зависе пре свега од личног договора.
