На црквеном имању у Јоханесбургу најрадоснији хришћански празник се претворио у незапамћену трагедију: други дан Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице, пуцњем из пиштоља смртно је страдао Србин Ненад Цвејић (38). Само пет дана после тог потресног догађаја, а два дана пре сахране, на месту трагедије – на црквеном имању, свештеник, Црквени Одбор и Коло Српских Сестара организовали свечану прославу Нове Године уз песму, игру, весеље и музику уживо, уз забрану фотографисања и снимања.

Када сам завршавао извештај о предивној Божићној прослави наше Епархије Рашко-призренске у егзилу овде у Јоханесбургу, до мене је стигла потресна вест да је на други дан Божића (на празник Сабора Пресвете Богородице) на црквеном имању српске парохије у Јоханесбургу, живот изгубио Србин Ненад Цвејић (38) из Преторије. Божићна радост православних Срба у Јужној Африци – претворила се у незапамћену трагедију и жалост.

Овај трагични догађај је прекривен велом тајне и врло мало информација је доступно чак и оцу настрадалог човека. Већ двадесет дана координисано и синхронизовано крију се од јавности и српске заједнице у Јужној Африци вест о овом ужасном догађају. Пријављено је самоубиство, а полиција спроводи истрагу о овом случају који се догодио у црквеном стану, који се налази непосрдно поред свештеничке куће на црквеном имању.

Сада, скоро три недеље после трагедије, упркос вештом скривању вести о овом догађају, велики број огорчених и уплашених парохијана и чланова српске заједнице у Јоханесбургу и Преторији међу којима су и неки који су ми пренели ову ужасну вест, замолили су ме и иницирали да после сахране и разговора са покојниковим оцем и његовим најбољим пријатељем, напишем извештај како би се у српској јавности у отаџбини и расејању сазнало шта се дешава у Црквеној општини у Јужној Африци, колико су ствари измакле контроли и какво драматично стање овде влада. Они су инсистирали и помогли да се напише овај извештај.

Надлежни свештеник Исајло Марковић је приликом увиђаја полицији изјавио да ништа није чуо (иако се у време трагедије налазио свега неколико метара удаљен у црквеној кући). Он је мало касније пронашао тело несрећног човека у суседном стану у локви крви. Покојников отац није дозволио свештенику Исајлу да дође на сахрану његовом сину, оптужујући га за директну или индиректну одговорност за смрт свога сина, потврђујући да је свештеник пре неколико месеци ангажовао његовог сина да му буде телохранитељ уз извесну новчану надокнаду и одобрио му да може живети у стану на црквеном имању. Отац страдалог човека још сведочи и да је владао нездрав однос међу њима, да је свештеник закључавао човека на црквеном имању, да му је отимао и проверавао мобилни телефон, да му је редовно давао непознате лекове, као и да је било још неких нерашчишћених рачуна и чудних односа….

Уколико полицијски извештај потврди да је реч о самоубиству, то би било треће самоубиство у овој парохији у последњих годину дана (недавно су и два рођена брата, само неколико месеци пошто их је Исајло крстио), у кратком временском периоду, извршили самоубиства у Јоханесбургу.

Да су веома могући велики проблеми у цркви у Јоханесбургу, људи који овде живе су упозоравали последње две године када је одговорност за парохијску цркву преузео неискусни свештеник који је већ раније за веома кратко време направио велике проблеме у првој парохији где је службовао али последња трагедија је превазишла и најцрње слутње. Најстарији Срби у Јужној Африци памте искушења која су бивала у овој Црквеној општини али да су свештеник и Црквени одбор за годину и по дана два пута тужени јужноафричком Суду за два различита преступа и да је пала невина крв на месту светом – на црквеном имању и да је изгубљен људски живот, то не само да не памте ни најстарији већ су запрепашћени и затечени и они са најпесимистичнијим слутњама.  

Срби који живе у Јужној Африци су у недоумици, видно потрешени и узнемирени. Многи су љути и у стању шока, не само због трагедије која се догодила, већ и због поступака који су уследили непосредно после тога и понашања надлежног свештеника Београдске патријаршије и чланова Црквеног Одбора и Кола Српских Сестара који су одговорни испред СПЦ и српске заједнице у Јужној Африци за ту светињу. Оно што је изазвало гнушање нашег народа овде је чињеница да је свештеник данима вешто крио од парохијана вест о трагичном догађају и смрти на црквеном имању. Разлог за то је да би само после пет дана, а два дана пре сахране, успешно прославио унапред организовани свечани дочек Нове Године у црквеној сали која се налази само неколико метара удаљена од места трагедије.

ПОЗИВ

Редакција Србин.инфо позива све оне који су поменути у чланку, а сматрају да је навођење њихове улоге не одговара истини, да се јаве на мејл – [email protected] -, да бисмо објавили и њихову страну приче,у вези догађаја у псрпској православној заједници у Јужноафричкој републици.

Саучесници свештеника Исајла на овом наопаком и срамотном путу којим иде српска парохија у Јоханесбургу у последње две године су сви они који му помажу и који су узели активног учешћа у овој странпутици и прикривају тамошња недела, а на првом месту чланови несавесног и неодговорног Црквеног Одбора и Кола Српских Сестара: Јово Бардак, Стеван Мариновић, Нада Карлајл, Илија Михић, Предраг Делетић, Розалија Радловић, Даница Беба Грујић, Љиљана Делетић, Стајка Кузмановић и саучесници из сенке који можда праве и највећу штету, сплетке и неслогу овој српској заједници: Милица Шакота, учитељица Виолета Павловић Мариновић, Радојка Михић… На овом месту, дефинитивно не треба изоставити личности које су на почетку својеврсне “обојене револуције”, заправо највише кумовале овој драматичној и трагичној ситуацији и атмосфери која данас влада у српској цркви у Јоханесбургу:

1) Горан Вујичић бивши амбасадор Србије у ЈАР (поставио се на антицрквену страну у Јоханесбургу, а затим, супротно српском Уставу, директно се умешао у црквене послове и на веома подмукао, суптилан и лукав начин одлазио код патријарха и клеветама и неистинама му сугерисао да се изврше промене у парохији, а када је “посао” обављен, излазећи из зграде Патријаршије, позвао је свога саучесника у Јоханесбург и поздравио га речима: “Готово је”!);

2) Нићифор Аничић и поменути Јово Бардак (бизнисмени из Јоханесбурга преузели на себе прљави посао да у дело спроведу безакону одлуку и званично на лицу места устоличе проблематичног Исајла, такође му помагавши финансијски и у сваком другом погледу),

3) Учитељица Виолета која такође нечувеним сплеткама и лажима (заједно са бившим амбасадором, а вечитим агентом ДБ/БИА Гораном Вујичићем) исплела мрежу против старешине храма који јој је омогућио комплетне услове за рад школе и великодушно је позвао да се школи придружи и започне са радом (дакле по класичном принципу “нож у леђа”)… и још многи други чија имена и дела Бог зна. Нека им се свима Бог смилује и дарује снаге да олакшају своје савести покајањем.

Наш народ још увек не може да верује да је могућ такав приступ свештеника, да приреде музику уживо, храну, песму, игру, опште весеље…. на истом месту где је неколико дана пре тога смртно страдао члан наше српске заједнице у својим најбољим годинама, који није стигао да се ожени и заснује своју породицу. Ова тешка саблазан нас је све оставила неме и без речи. Вероватно због своје немирне савести или да јавност не би била упозната са овим нехришћанским, нечувеним, неморалним и несавесним поступцима и одлукама, свештеник је на новогодишњој прослави забранио фотографисање и снимање камером. Ипак, да ли несвесно или случајно, неколико фотографија је процурело у јавност па уз овај извештај прилажем једну пажљиво начињену фотографију, али на којој се ипак виде људи који плешу и у позадини хармоникаш на наступу те ноћи у црквеној сали и још неколико фотографија са сахране.

Срби у Јужној Африци се са страхом питају какве ће бити последице ове ужасне трагедије и скандалозног понашања и учешћа одговорних. Да ли ћемо бити кажњени због свог греха ћутања и индиферентности па самим тим и саучесништва и оправдавања одговорних (што чине сви они који подржавају, помажу и правдају оваквог свештеника) и шта још треба да се догоди да би надлежни предузели радикалне и праведне мере да се из корена промени ситуација, да се одговорни за ову трагедију позову на одговорност и да се благослов, мир, духовност и благодат врате у српску православну парохију у Јоханесбургу.

Молимо се Свемилостивом Богу Животодавцу, Дародавцу свих добара, да трагично изгубљен људски живот на црквеном имању у Јоханесбургу буде последња жртва и најскупља цена коју смо платили због наше индиферентности, окретања главе и сервилности заблуделим моћницима Београдске патријаршије, њиховим безаконим одлукама и њиховим представницима који изгоне благослов, доносе немир, неслогу и несрећу где год се појаве и преузму ствари у своје руке, застрашујући и уцењујући народ својом влашћу и претећим неканонским и незаконитим Актима. Нека Господ упокоји душу нашег трагично настрадалог парохијанина, опрости му све грехе вољне и невољне и насели га у насељима светлим и цветним где нема туге, жалости ни уздисања већ где је живот бесконачни, а његовој породици подари утеху спасења и вере у вечни живот! Амин!

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

СПЦ, Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у егзилу

Јоханесбург – Јужна Африка

Извор: Сбин.инфо, Срби на окуп!

Oznake: Johanesburg, Južna Afrika, Arhimandrit Pantelejmon, pravoslavlje, sveštenik Isajlo Marković