Прочитај ми чланакМожда нам делује као да су се мас-медији обрукали. Што се њих тиче, уверења су им учвршћена – повређени су од „шаке јада“.
Амерички избори, баш као и већина ствари које свакодневно конзумирамо путем масовних медија, уствари су позорница са гомилом американизама зачињеном хиперболама и немају додирних тачака са реалношћу. Константни бараж infotainment-а (сложеница од енглеских речи info, што се преводи као информација, и entertainment, што значи забава; прим. прев.) из незамењиве земље, изузетне земље и доброћудне суперсиле (три надимка којима Американци често називају своју земљу; прим. прев.) сведочи о жељи за конзумирањем информација ослобођених од стега реалности.
Овај информативни ГМО проникао је у сваки аспект нашег постојања и заразио умове милијарди људи широм света. Неки га исмевају и виде као инфериорног или чак неодрживог. Али требало би разумети да је то храна за либералну душу и снага на коју треба рачунати.
Људска бића огроман део свог разумевања светске реалнопсти црпу из информација које су им достављене директно, путем медија, или индиректно, посредством људи које познају, религије, анегдота, бајки и културних норми. Све се то на крају своди на проток информација, као робе која се дизајнира, прерађује, пакује и непрекидно „дорађује“. Већина нас потцењује истинску супермоћ масовних медија. Гледамо статистике, концентрацију власти и посматрамо ехо-комору, али још увек имамо потребу да пустимо да све одстоји како бисмо заиста схватили право значење.
Масовни медији су енкапсулација информационог спектра; од магазина, преко спорта, историје, бизниса до политике, све прожима невидљива нит филозофије која его и душу наводи ка атомизованом, индивидуалистичком погледу на свет. То је ехо-комора какву планета до сада није видела; оргуље за обликвовање реалности милијарди људи. Људско биће је мешавина историје, културе, религије, филозофије, географије, епигенетике и стециште у које се уливају многи други слојеви информација. Масовни медији су флаута која хармонизује ову какофонију у једниствену мелодију и тако ствара марионету каква је данас савремени човек.
Отпор шареном фрулашу је могућ, али изискује да се напусти комфорна зона коју информативни матрикс креира за легије својих пратилаца; то осећање да нечему припадате, да вас разумеју, да сте „у праву“ и да сте на страни добра. Једино реалност има могућност да створи такве сентименте, али у нашем изокренутом свету многи таворе хранећи се генетски модификованим информацијама, а то није проблем само за Американце – који су озбиљно погођени – већ се ради о глобалном феномену.
Успешни предузетници, бизнисмени, академици, финансијски експерти, новинари, комшије, пријатељи, браћа, сестре и партнери – сви могу бити упетљани у мрежу информационог матрикса. Многи од нас су имали проблема да објасне конфликте у Сирији, Либији, Ираку, Украјини и Јемену својим колегама и пријатељима јер нам је деловало као да наше речи нема ко да чује и разуме. Постоји тешка когнитивна дисонанца, а тефлонски вредносни матрикс – као производ претходно аранжираних широкоприхваћених вредности – чини да све чињенице и докази које износимо падају у воду. Пише се о првој женској председници, а не о њеним ратним злочинима, или о томе да из једног табора наводе како је расиста и мизогинични бигот бољи избор од психопатског масовног убице. То је паралелна стварност и апсолутна дистопија.
Како некоме објаснити да су избори највећим делом организована представа за јавност? Да су САД империја са хиљаду војних база, а не држава? Да је миротворац Обама некажњено убијао цивиле у седам земаља? Да Хиларини црни животи нису били вредни (алузија на црначки протестни покрет Black lives matter, што се преводи као „животи црнаца су важни“; прим. прев.) у стопроцентно црначким градовима Либије који су у потпуности истребљени? Да је Асадова Сирија пријатељски настројена према LGBT популацији а „Сиријска револуција“, која се никад није догодила, непријатељски? Или да се једноставно не ради о личностима, геј правима или црначким животима, већ о класној борби?
Осим тога, како сажети ствари и разговарати о империјализму са народом који мисли да је учествовање у протестима које финансирају Соросеви фондови – за добробит империјалне ратне машине – исто што и бити члан комунистичког/марксистичког покрета? Како објаснити империјализам кад је ознака која стоји поред бисте краља Леополда II већа од Хитлерове?
Тај временски бездан постаје све дубљи.
Већ 20 година причам са пријатељима покушавајући да укажем на питања за која сматрам да се о њима не говори: класна борба, начин рада масовних медија, обојене револуције, империјализам и питање напуштања персонализоване политике. Наша највећа препрека су управо персонализована политика, менаџери хеџ фондова, образовани дипломци и приче о успеху у Силиконској долини. Како ми, јадници, уопште можемо ишта да знамо?
Током недавне размене мишљења Родес Сколар се нашалио: „Укратко, ти говориш да је Трамп добар за Русију. Верујем да се ту слажемо“. Нисам знао шта да одговорим, тефлонски вредносни матрикс је поново победио. Платонов демократски човек осветнички чува цитаделу своје душе.
Још један високо образовани и углађени истраживач на престижном унверзитету Ајви лиге наводи „… под председником Обамом смо повратили економију, смањили незапосленост, нисмо почели ниједан велики нови рат“ и завршава свој изванредни увид поентом да је „Обама урадио одличан посао“. Болна истина у визури колонизованог ума; ови образовани мушкарци и жене су crème de la crème својих – империјализмом опустошених – земаља; они су ти који су то пословично „одрадили“.
Њихове речи њима звуче смислено. Можда нама делује као да је балон пукао и да су се мас-медији осрамотили. Али, што се тиче њих – уверења су им само додатно учвршћена и сматрају да су повређени од „шаке јада“ (basket of deplorables, термин који је Хилари Клинтон употребила при опису Трампових присталица, прим. прев.).
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
