Pročitaj mi članak
За хрватско држављанство на пример треба знати којим се спортом бавио Крешимир Ћосић и да је Ена Беговић глумица која је трагично умрла у августу 2000. године, ко има право предлагати законе у РХ, допунити стихове химне „Лијепа наша”…
Хрватско министарство унутрашњих послова објавило је правилник о начину провере знања кандидата за хрватско држављанство који је ових дана ступио на снагу, а који предвиђа да заинтересовани морају одговорити тачно на десет од 15 постављених питања о хрватском језику, историји, култури, друштвеном уређењу…
Према неким проценама, само у последње четири године хрватско држављанство добило је око 23.000 странаца, а да би могли приступити испиту, морали су доказати да знају хрватски и латиницу, као и одговарати на питања о познавању Хрватске, али која су зависила од самог полицијског службеника који их је постављао.
Правилник у прилогу има, како је наведено, упитник са сто питања о познавању хрватске културе и друштвеног уређења подељених у неколико група од којих ће службеници који спроводе испитивање насумце изабрати 15 питања код којих се одговори заокружују или уписују.
Од тога су четири питања из домене устава Хрватске, државног уређења и органа државне власти, укључујући и обележја Хрватске и државне празнике, три питања из хрватске историје, укључујући и рат 90-их и акта донета за време 21 године Хрватске као самосталне државе.
Два питања тичу се географије Хрватске, демографски података и природних знаменитости, као и споменика културног наслеђа. Два питања су из домена уметности, духовности и обичаја, а два питања су из области хрватског језика и књижевности, школства и важних институција из подручја културе. По једно питање је с подручја економије Хрватске, финансијског и монетарног система и спорта, туризма, гастрономије и забаве.
Подносилац захтева за држављанство на питања ће морати да одговори самостално, а полицијски службеник у полицијској станици или службеник у дипломатско-конзуларном представништву, ако се захтев подноси у иностранству одмах ће проверити резултате. Ако кандидат није задовољио, може добити упитник на увид, али га не сме копирати или узети.
Да би доказали да добро познају градиво, кандидати морају одговорити тачно на десет од 15 постављених питања.
„За разлику од раније кад је познавање културе и друштвеног уређења било предмет дискреционе оцене, сада имамо транспарентан поступак“, оценио је Душан Миљуш, портпарол МУП-а.
Уз позитивно решен упитник за добијање држављанства, предуслов за држављанство је познавање хрватског језика у говору и писму. МУП-ов правилник прописује да се оно може доказивати потврдом о положеном испиту из познавања хрватског језика и латиничног писма на високој или средњој школи, односно у установи за образовање одраслих која на основу одобрења министарства надлежног за образовање изводи програм из хрватског језика.
За хрватско држављанство на пример треба знати којим се спортом бавио Крешимир Ћосић и да је Ена Беговић глумица која је трагично умрла у августу 2000. године, ко има право предлагати законе у РХ, допунити стихове химне „Лијепа наша“, заокружити кад се обележава Дан антифашистичке борбе (22. јуна) или написати како се зове одевни предмет који се веже око врата, а који је хрватски бренд (кравата).
Питања су и ко је изумитељ рођен 1856. у Смиљану код Госпића (Тесла), ко је био вођа сељачке буне 1573. (Матија Губец), који је хрватски политичар убијен у атентату 1928. у београдској скупштини, коју је муњевиту војну акцију извела Хрватска војска 1993., која установа обезбеђује јединствену примену закона и равноправност грађана или како се зову познати хрватски зачин (Вегета) и витешке игре које се одржавају сваке године у Сињу на годишњицу победе над Турцима (алка).
Занимљиво је да су се и састављачима питања поткрале грешке на које је упозорио „Вечерњи лист“. На питање који је познати политичар убијен 1928. у београдској скупштини тражи се одговор „Стјепан Радић“ иако је он тада тешко рањен и умро месец и по дана касније, а убијени су Павле Радић и Ђуро Басаричек.
У питању о Тесли поткрала се језичка грешка, јер он није рођен у Смиљанима како је написано, него у Смиљану, а постоји и неправилност код одговора ко може предлагати законе у Сабору. То уз сваког посланика, што је предвиђено у одговору, могу и посланички клубови, органи Сабора и влада које се у одговорима не наводи.
Коначно, уместо сто објављено је 99 питања, а једно фали.
(Танјуг)
