Pročitaj mi članakZa Fridriha III se govorilo da želi da osvoji svet sedeći u stolici, da je "arhi-uspavanko imperije", ali je on po mnogo čemu značajan vladar. Za početak, postavio je temelj buduće Habzburške monarhije. Međutim, radio je još nešto što golica maštu ljudi već dugi niz vekova: na sve živo je stavljao jednu skraćenicu čije pravo značenje niko ni od njegovih savremenika nije znao, a niko ne zna ni danas.
Фридрих III (1415-1493), за време живота зван Мирни или Дебели, био је од стране принчева-електора изабран и потом крунисан за краља Немачке 1440. па је у складу са тим крунисан за владара Светог римског царства 1452. године, што ће остати све до своје смрти.
Значајан је по томе што је био први свети римски цар из династије Хабзбург, претпоследњи којег ће крунисати папа, и последњи који је крунисан у Риму. Што се краљевања Немачком тиче, владар је са најдужим стажом од свих тамошњих монарха, будући да је на престолу седео 53 године.
Пре тога, био је војвода Унутрашње Аустрије, као и Штајерске, Корушке и Крањске још од 1424. године, премда под регентском палицом јер је био малолетан у том тренутку. Вршио је и службу регента војводства Аустрије од 1439. године, након чега је сео и на тај трон.
Током своје владавине Фридрих ИИИ је мање бринуо о империјалним питањима а више о томе како да уједини наследне хабзбуршке земље Аустрије. Његови савременици су га сматрали тромим и лењим, човеком без иницијативе, па је тако италијански хуманиста Енеа Силвио Пиколомини, будући папа Пије ИИ, који је једно време радио на царском двору, записао да цар жели да освоји свет седећи у столици. Други савременици су му се иза леђа ругали називајући га “архи-успаванком Светог римског царства“.
Међутим, данас се сматра врло ефикасним владаром. Браком свог сина Максимилијана (куриозитет је што је управо Фридрих измислио ово на Западу јако популарно име, спајајући Максима и Емилија) са Маријом од Бургундије и истицањем права своје династије на трон Угарске, поставио је темеље будуће Хабзбуршке монархије. Максимилијан свог је сина Филипа Лепог удао за Хуану, наследницу Кастиље и Арагона, која ће полудети због опсесивне љубави према свом супругу па ће остати упамћена као Хуана Луда.
Из тог брака родиће се Карло који ће свог деду Максимилијана, због преране смрти свог оца, наследити на престолу Светог римског царства (наравно, не аутоматски наследити, морао је да буде изабран од стране седам принчева-електора), уз престо Шпанске империје који је већ имао у џепу. Карло В ће бити први човек у историји за кога ће се говорити да влада “империјом над којом Сунце никада не залази”.
Да се вратимо на Фридриха ИИИ, љубитеља мита и мистичних формула. Он је од 1437. године почео да користи скраћеницу “А.Е.И.О.У” и да је ставља на све живо. Чак је написао: “Која год зграда или сребрни тањир или литургијска одежда или било које друго благо има линију и пет слова које чине формулу А.Е.И.О.У. моје су власништво, војводе Фердинанда Млађег, или сам ја наложио да буду саграђени или израђени”.
Тако се овај чувени низ самогласника налази на безбројним уметничким делима, у књигама и по грађевинама које су у вези са Фердинандом а које су му биле драге и важне, све у складу са касносредњевековним интересовањем за шифре, криптограме и магију.
Ова његова склоност је била општепозната, али чак ни његови савременици нису знали шта то тачно значи, чега је то скраћеница. У последњих скоро 600 година појавило се више од 300 хипотеза са тим у вези, па тако неки сматрају да има везе са државничким питањима, неки мисле да је злобност, неки пак да је хуманистичка алузија а неки да то има окултно значење.
Тако имамо предлог да је то скраћеница од “Аустриа ест империо оптиме унита” (Аустрија је најбоље уједињена империја), “Аустриа ерит ин орбе ултима” (Аустрија ће последња преживети на свету) и “Аустриае ест импераре орби универсо” (Аустријина судбина је да влада целим светом).
Ово последње је оно што се Хабзбурзима највише свидело, па су у овој скраћеници видели мистични симбол манифестације сопствене династије. Међутим, пошто је А.Е.И.О.У. Фридрих почео да користи док је био само војвода Штајерске а његов успон на краља Немачке и светог римског цара није био чак ни у оптицају, то вероватно није случај.
Заправо, оваква интерпретација славне скраћенице настала је у XВИИ веку када су Хабзбурзи већ постали велика светска сила и када су били заокупљени тим барокним симболизмом. 1666. године је откривена Фридрихова бележница у којој је туђом руком записано да то значи “Аллес Ердреицх ист Öстерреицх унтертан”; односно; на латинском: “Аустриа ест импераре орби универсо”. У преводу: “Цела земља је потчињена Аустрији”.
Занимљиво је међутим што у истој бележници можемо да нађемо и другу интерпретацију, скривену у првом стиху једног двостиха који у латинској верзији гласи: “Ен, амор елецтис, иниустис ординор ултор / Сиц Фридерицус его меа иура рего”; то у преводу значи “Видите, вољен сам од изабраних, плаше ме се неправедни / тако ја, Фридрих, правично владам”. Овде је битно “амор елецтис, иниустис ординор ултор” јер то даје формулу А.Е.И.О.У.
Према томе, консензус око тога шта ово тачно значи не постоји, мада историчари данас генерално сматрају да је сам Фридрих допуштао више интерпретација и да није фаворизовао ниједну од њих, због чега ово и голица машту већ толико столећа уназад. Још једна ствар око које се људи слажу је та да је Фридрих своју тајну и дефинитивни одговор понео у гроб и да никада нећемо бити начисто око овога. А гроб му је у Бечу и представља једно од најважнијих дела скулптуралне уметности касног средњег века.
