Прочитај ми чланакКао правило вере и образ кротости, учитеља уздржања, истина ствари објави те стаду твоме. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатство; Оче, свештеноначелниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше. (Тропар Св. Оцу Николи Мирликијском Чудотворцу, поје се на вечерњу, јутрењу, Литургији и приликом резања славског колача)
У житију (животопису) Светог оца Николаја или Николе (гр. Ο Άγιος Νικόλαος, име
је састављено од појмова νίκη „победа“ и λᾱός „народ“), читамо да је Светитељ рођен 15.
марта 270. лета Господњег у граду Патари у Мири Ликијској на јужној обали Мале Азије
(данас Турска). Био је јединац богатих родитеља Теофана и Ноне.
У то време је епископ (гр. ἐπίσκοπος, „надзорник“, српски „владика“) града Патаре
и оснивач манастира Нови Сион био Николин стриц по коме је будући Светитељ добио
име. Епископ Никола Патаренски уводи у духовни живот и затим монаши младог
Николаја, свог синовца и имењака.
По упокојењу стрица, монах Николај бива устоличен за епископа Патаре.
Захваљујући својим духовним даровима, доброчинствима и милосрђем, брзо је изашао на
добар глас, иако је све то скривао вазда испуњавајући налог Господњи: „да не зна левица
твоја што чини десница твоја“ (Матеј 6, 3). Свима се одазивао и помагао. Једно од многих
доброчинстава владике Николаја је помоћ коју је пружио једном побожном хришћанину,
тако што је кроз прозор тајно убацио врећу са златницима за мираз његовим трима
кћерима и тако спасао сиромашну породицу.
Свети и чудотворни отац Никола(ј) упокојио се 6. децембра 343. године (данас у
календару Српске Православне Цркве пада 19. децембра). Од тада се на овај дан успомена
на Светог Николу слави у читавом хришћанском свету, јер је он заштитник деце, морнара,
путника и „Други Спаситељ“ (гр. ἄλλος σωτήρ) свих људи у невољи. У песмама се слави
још и као „отац и заступник целог света“ (гр. πατήρ και προστάτης της Οικουμένης).
Култ Светог Николе се нагло проширио по целој Европи крајем 11. столећа. Наиме,
1087. године, морнари из Апулије на југу Италије, прерушени у монахе, су светитељеве
нетрулежне мошти украли из манастира Нови Сион у Мири Ликијској и пренели у свој
град Бари (данас у Италији). Морнари су у Бари стигли 9. маја 1087. године, па се од тада
Свети Никола слави као заштитник града Барија. Светитељеве мошти су сахрањене у
величанственој базилици коју су грађани Барија у част свога заштитника градили 18
година и освештали 1105. лета Господњег. Захваљујући светим моштима Оца Николаја
Чудотворца сахрањеним у његовој катедрали, град Бари је, после Јерусалима и Рима,
постао најпосећеније поклоничко место целе хришћанске васељене.
Године 1325. св. српски краљ Стефан Дечански (око 1275–1331) је у знак
благодарности што му је Чудотворац повратио вид, даровао велику мозаичку икону која
од тада стоји изнад гроба Светог Николе у његовој базилици у Барију. Лик св. српског
краља је живописан доле лево у стојећем ставу. (Бојан Миљковић, Немањићи и Свети
Никола у Барију, Зборник радова византолошког института XLIV, 2007, стр. 275–294)
Свети Никола и(ли) Божић Бата
И тако се Свети Никола као „правило вере“ и „образац кротости“ показао као
најпогоднија личност која ће, дарујући децу, унети празичну радост у све хришћанске
домове. Мушкарац прерушен у Светог Николу појављивао се у поворкама уочи или на дан
Светог Николе (6./19. децембра), обилазио насеља и даривао децу. Деца би у
предпразнично вече остављала у прозору ципеле или дубоке чарапе, које ће Свети Никола
у току ноћи напунити поморанџама, чоколадама, орасима, бомбонама и понеком
играчком.
Обичај даривања деце настао је у протестантској средини средње и западне Европе
у 17. веку. Обичај је померио прослављање Светог Николе (6. XII) и Божића (25. XII) из
колективних светковина по улицама у оквире породичног простора – и дао му значење
породичног празника. „Сматра се да од тада почиње међусобно, као и даривање деце које
дарује особа маскирана у лик Божић Бате“. (Весна Марјановић, Маске, маскирање и
ритуали у Србији, Етнографски музеј-Београд, 2008)
У Војводини су Свети Никола Мирликијски Чудотворац и Божић Бата, као
„симболи дарежљивости и тајног милосрђа“, заједно делили поклоне доброј деци. О
Божић Бати, који је био обучен као Свети Никола, певао је чика Јова Змај (1833–1904):
Данас целим светом/ Херувими лете/ Данас ће се родит/ Христос мало дете;
Данас нема туге,/ Данас боли ћуте,/ Све су данас мисли наше/ Небу подигнуте;
Данашња је ноћца/ Од сухога злата:/ Божић, Божић, бата!
Данаске се бришу/ Нехотични греси,/ Данаске се душа/ Рајским миром реси;
Данас мелем свети/ Сваки недуг цели,/ Данаске се опроштење/ И прима и дели;
Данаске је свету/ Нова светлост дата:/ Божић, Божић, бата!
Топла нам је соба,/ Топле су нам груди/ Свуд су наша браћа/ Где су добри људи;
Воштаница гори/ Слама је просута,/ А `Рождество` певаћемо/ По стотину пута;
Ево, већ и вертеп,/ Отварајте врата: Божић, Божић, бата!
(Чика Јова Змај, Српској деци, 1901)
Синтерклас, Сантаклоз и Деда Мраз
Синтерклас ( хол. Sinterklaas или Sint-Nicolaas) је главна фигура истоименог
народног (дечјег) празника, који се слави 5. и 6. децембра у Холандији, Белгији и у
неколико бивших холандских колонија. Варијанте овог холандског Синтеркласа су
енглески Сеинт Ник (ен. Saint Nick), Крис Крингл ( ен. Kris Kringle), амерички Санта
Клоз ( ен. Santa Claus или скраћено Santa) и француски Пер Ноел (фр. Père Noël, ср. „Отац
Божић“).
Вођи богоборне бољшевичке револуције (1917) су из календара избацили све
црквене празнике и Божић, а увели Нову Годину као највећи празник после годишњице
револуције. Православни хришћански празници проглашени су за „буржоаску и
религијску творевину“ и „савезника свештеника и кулака“, па су као такви забрањени и
укинути. Св. Никола и Божић Бата су замењени Деда Мразом ( рус. Дед Мороз, блр. Дзед
Мароз, укр. Дід Мороз, слов. Дедек Мраз). Тај „Дед Мороз“ је извучен из словенског
паганског пантеона: био је пакосни митолошки злодух који је људе замрзавао из чисте
злоће и пакости.
Ипак, врхунац (зло)употребе лика љубимца деце целог света досегли су 1931.
године компанија Кока–Кола и њен дизајнер–илустратор Хедон Сандблом (ен. Haddon
Sundblom). Реч је о најагресивнијој рекламној кампањи свих времена у којој је
добродушни декица Св. Никола–Божић Бата–Дед Мороз, који деци за Божић и Нову
годину доноси и дели слаткише и радост, постао „манекен“ потрошачког друштва и
његове безобзирне капиталистичке трке за профитом.
Зато ће данас деца широм света од жељно очекиваног Санта Клоза–Дед Мороза,
уместо играчака и слаткиша на божићној приредби добити – по једну кока колу.
(https://www.coca-colacompany.com/company/history/five-things-you-never-knew-about-santa-
claus-and-coca-cola)
