Они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном).

Овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена.

Једном је настала расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи.

Једни су уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други су већим сматрали Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу, док су трећи највише поштовали Златоустог због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере.

И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити.

Међутим, убрзо је решен овај спор у корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован имао је једну визију у сну. Наиме, најпре су му се јавили сваки од ова три светитеља, а потом сва тројица заједно.

Тада су му они рекли – Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно, нити има међу нама првог ни другог.

Посаветовали су светитељи епископа Јована да им напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се решио на тај начин што се одредио 12. фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Такође, ови свеци штите и од хладних и злих ветрова.

По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току читаве године бити.

Ако дувају ветрови слабијег интензитета, време ће читаве године бити блаже, и обрнуто.

Ознаке: православље, Света Три Јерарха