Прочитај ми чланак„…засијала си целом свету као пре светло сунце и онима који су у телесним и духовним болестима јавила си се као исцелитељка…“ (Акатист Светој Петки)
Света Петка (грч. Агиа Параскеви) је велика српска, православна и свехришћанска светитељка, подвижница и угодница Божија, која је живјела крајем 10. и у 11.вијеку. Дошла је на овај свијет и окончала своје овоземаљско житије у мјесту Епиват, у Тракији, на обали Мраморног мора, близу Цариграда.
Након смрти родитеља, у дјевојачкој доби, напустила је породични дом и отишла у Цариград. Тамо се замонашила у цркви Света Софија и добила монашко име Параскева (Петка). Недуго потом, отишла је у Јорданску пустињу, гдје је живјела богоугодним, подвижничким животом у посту и молитви, све до старости своје.
У позноме добу њеног живота, уснила је анђела који јој је савјетовао да се врати у своје родно мјесто, Епиват. Послије око двије године, блажено се упокојила у Господу. Након извјесног времена, њен гроб је отворен и откривено је њено миомирисно, нетрулежно тијело.
Њене чудотворне мошти су више пута преношене. Најприје у Цариград, па у бугарско Трново, 1238.године. На молбу књегиње Милице султану Бајазиту, мошти Свете Петке су пренијете у Београд. Од 1641.године до дана данашњег, почивају у румунском граду Јаши.
Култ Свете Петке је веома развијен у српском народу. Српска православна црква празнује 27. октобар, као Дан преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, дјеце, старих, болесних и сиромашних. Поред светиња, њој посвећених, налазе се извори са љековитом водом.
Света Петка се често јавља мојој супрузи Драгици, у сну и на јави, као свјетлосно биће, надземаљске, стакласте жуте боје које исијава изузетно блаженство и смиреност. Светица је и жива, умна свјетлосна „стаза“ која се шири према оном коме се јавља, са крупним, црним очима, подигнутом шаком и спојеним палцем и домалим прстом. Зрачи смиреношћу и љековитим погледом и, заједно са анђелима које богоугодно савјетује, исцјељује оне који јој се искрено, молитвено обрате.
На вишем, духовном плану, вазнесена је до архангелског нивоа Свете Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне и јавља се, најчешће у сновима, одабранима. Њен овоземаљски лик је највјерније приказан на бугарској икони на којој пише „Света Петка закрилница блгарска“.
Светица помаже у порођајима, односно приликом доласка на овај свијет, али и спашава од насилне смрти оне који то врлим животом заслужују. Благим подизањем руке, са испруженом шаком, оживљава рад срца и враћа их у земни живот, као и оне којима још није вријеме за одлазак на небески план.
Света Петка указује да су чедоморство, самоубиство и силовање велики гријеси и да је потребно више земаљских непорочних живота да се ти гријеси очисте и од небеса опросте. Кроз више земаљских отјеловљења, људске душе које су починиле таква зла се морају, напорним, трновитим путем, прије свега саме, изборити за духовно спасење и напредовање. Онима који се искрено кају, и Света Петка, јављањем у сновима, помаже избављењу. Али, светица указује и на богоугодност жртвиног призивања правде Божије да починиоца великог гријеха стигне зло које је починио.
Свети српско-руски архангели савјетују да се и у Српској православној цркви Света Петка чешће помиње у богослужбеним радњама, прије свега, у литургијама, те да би требало изградити више светиња њој посвећених. Тиме би се и српски народ напајао снажнијом Божијом благодатном, заштитном, позитивном енергијом.
Преподобна Светитељко, моли Бога за нас!
Слава Ти и хвала Света Петко, спаситељко сина мога и цијеле породице моје!
Милан Гајовић, Подгорица
