СВЕШТЕНИК ПЕРОВИЋ Све знају о вимблдонским белим гаћама, а не поштују Његоша и …

0

Свештеник Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, одговарао је на питања верника у емисије ”Питајте свештеника” на Радио Светигори, и ту се, између осталог, дотакао и приче о доношењу новог Предлога Закона о црквама.

По том питању, рекао је следеће:

Фото: Јутјуб

“Предлог Закона о слободи вероисповести основано је предмет критика и приговора. Често кад причам са људима који ме питају – Зашто се Црква буни против овог закона – не желим да идем даље од чињеница: да се не зна ко је писао закон, да није формиран према процедури, или јесте, али је непознат састав радне групе која закон израђује, да није донет у ваљаној комуникацији са црквама и верским заједницама, него је рађен ”испод жита” и без транспарентности; да се, затим, покушало да се спроведе јавна расправа пре три године и да је то испало како не треба, и више се та јавна расправа није водила, и да је онда на брзину такав текст упућен Венецијанској комисији која је саветодавно тело савремене политичке Европе. Али, пошто тек улазимо у Европу, ми смо сада у позицији да то саветодавно тело прогласимо за неко пресуђујуће тело, чије одлуке представљају ”Свето писмо” демократије.. и тако даље….Па, чак и то такво саветодавно тело, тај је нови предложени и прерађени закон, који није рађен по процедури и у договору са црквама и верским заједницама – нашло за сходно да на 23 стране откуца приговоре и сугестије шта да се поправи у том ревидираном тексту.

Ми чекамо, јер је последња препорука Венецијанске комисије била да се отвори транспарентан дијалог. Дакле, да Влада, прије гласање у Скупштини, ступи у контакт и дијалог са црквама и верским заједницама. Ми, из Цркве, показали смо више пута спремност да тај дијалог траје. Нама не пада на памет да диктирамо Влади какав ће бити закон, али исто тако не треба да се иде у другу крајност, да Влада доноси текст закона без консултације са нама. Дакле чекамо те консултације. Тренутно, док ми причамо, траје то прочишћавање Предлога јер је пуно примедби од стране Венецијанске комисије. Нећу сад да изигравам правника, има доста правника, и у Правном савету Митрополије и Епархије будимљанско-никшићке, који објашњавају те кључне тачке, али све се, од стране Владе, до сад, радило како не треба.

Чуо сам од правника, и верујем им, да ниједан закон у Црној Гори: закон о о ловцима, закон о риболовцима, закон о фризерима…, није донет без консултације са људима на које се тај закон односи. И ја нећу ићи даље од тога. Нећу коментарисати друге ствари. Значи – нешто дебело не ваља чим се процедура толико крши, чим се ради мимо принципа и стандарда!

А шта не ваља у самом тексту? Највише приче је било о питању црквене имовине. Сад ћу да завршим одговарајући на питање слушаоца: Чије су наше Цркве? – Ако постоји разума, ако нисмо пали с Марса, ако нисмо у џунгли, – Цркве, богомоље, припадају верницима и свештенству. Оне истовремено морају бити на неки начин у вези са државом у којој се налазе, али не да буду у власништву државе, јер је то нецивилизовано. То је непристојно, некултурно. Зашто ово кажем? Зато што имовински законик Валтазара Богишића из 19. века јасно разликује неколико типова имовина у Црној Гори: на једној страни је државна имовина, а на другој црквена. И није то Богишићу пало напамет тек тако, него је прочитао друге законе, јер ми смо дио Европе. Ми смо наслеђе једне цивилизације и као што река окреће камен па направи савршени облутак, тако и европска мисао и цивилизација, право и филозофија, неке ствари на почетку нису препознавале, па су имале проблем. Али на крају су искристалисале шта значи секуларна држава, шта значи одвојеност Цркве од државе, шта значи право, шта значи грађанин и шта значи право својине.

Дакле, нисмо пали с Марса! Сви правници у Црној Гори данас ће рећи да је Валтазар Богишић ”алфа и омега”, темељ нечега што се зове наше право, исказано на нашем језику, исказано с обзиром на амбијент у коме ми постојимо. Не могу бити све ставке права једнаке у Паризу и на Цетињу, просто зна се шта је менталитет, шта је амбијент, шта је нека средина, шта је наслеђе, обичајно право неке средине. Па ако он разликује државну и црквену имовину, немамо право да будемо толико неписмени, непристојни, некултурни, да данас 150 година после Валтазара Богишића не разликујемо што је државно, а што црквено.

Наравно да Црква, колико год била канонска и колико год имала своју својину, не може кад је у питању њена својина, која је истовремено и културно благо једне државе, да је отуђи. Пазите сад ово, – Октоих из Цетиња је једна древна књига. Ја питам људе из Владе да ли ико зна шта је Октоих? Шта значи реч Октоих и чему служи та књига? Је ли то неки кувар православни или се из те књиге певају неке песме? Октоих је пар екселанс богослужбена књига која је написана и штампана ради службе унутар Цркве. Она јесте црквена, али истовремено то је прва штампана књига на словенском југу. Не могу сад ја, као поп, зато што је то црквена књига, да је продам. Држава је обавезна да штити Октоих од неког, рецимо, свештеника који је скренуо с пута, променио своје моралне и духовне норме. Може се мени десити сутра да, не дај Боже, полудим и тако луд кренем да продам Октоих. Ту су полицајци, правници, државни службеници, да ме зауставе да то не урадим, да Октоих остане у Цетињском манастиру, јер осим што је богослужбена књига, она је и културно благо државно. Али, зато што је културно благо, оно не губи својство црквене имовине!

Што кажу правници, постоје ограничења када су у питању културна блага (манастир Морача, Октоих, одежда Светог Петра Цетињског, итд). Та имовина и даље је црквена, само што Црква не може да је прода или пресели у неку другу државу. И ја потписујем, са обе руке, да то тако остане, јер је то тако давно препознато и то је то, кад кажемо, наше. То значи ”наше” тј. ”свих нас”. У смислу културног блага тај Октоих, једнако припада и неком муслиману из Рожаја, јер је он грађанин Црне Горе. И он каже: Да то је најстарија штампана књига на словенском југу, ја сам грађанин Црне Горе и то је моје у том смислу. Могу да поведем децу било кад за руку у манастирску ризницу, иако нисам хришћанин, него муслиман, хоћу да покажем своме детету ту најстарију штампану књигу која је овдје, у мојој држави Црној Гори.

Али, једно је питање доступности јавности и могућности да било који научник, без обзира је ли атиста, муслиман или хришћанин, истражује тај Октоих, или неку фреску, слику и сл, а друго је питање својине. Чије је то, за шта је уопште писано, зашто и коме је јеромонах Макарије штампао и Божидар Вуковић послије тога тај Октоих?! Па Цркви!

Има један указ књаза Николе из 1895. године који се односи, конкретно, на имовину Цетињског манастира, где он каже: Ово је имовина Цетињског манастира. Па додаје: пошто је мој претходник Иван Црнојевић, па још каже, ”последњи српски владар”… Књаз Никола то пише 1895, пре Карађорђевића, пре него су нас како се сад прича са државне тв – ”спалили, окупирали и натерали да будемо Срби” и још штошта. Па цитирају неког са Подгоричке скупштине који 1918. каже: ”Ми од данас више нисмо Црногорци, него смо Срби”! Ма не интересује ме тај лик који је ту глупост изговорио, јер 1895. књаз Никола каже за Ивана Црнојевића да је он ”последњи српски владар” – пре турске средњовјековне окупације и да је Иван склонио ”столицу Светог Саве”, зетског епископа, на Цетиње и ту дао аманет и чак проклетство да нико не дира црквено имовину! Па онда, каже књаз Никола, – пошто сам и ја његов наследник и владар Црне Горе као он, не дам ни ја да се црквена имовина дира. И ко је од грађана Цетиња направио нешто на црквеној имовини или је користи нека плати Цетињском манастиру лактарину.

То су тековине! То значи бити Црногорац! Поштовати оно што су ти оставили претходни Црногорци. И сад на почетку 21. века ми хоћемо да установимо државу на крађи, да неко имовину црквену, мимо суда, мимо доказивања, препише некоме другоме! А имате и стравичну клетву Ивана Црнојевића, коју у Хрисовуљи (повељи) о оснивању Цетињског манастира каже: ”Ја нисам отимао од цркава, него колико сам могао давао црквама”. Ја, господар! Ако је мого бити неко коме нико није смио ништа рећи, то је средњовјековни владар, који нема ни скупштину, ни суд…. сам влада. Каже: ”Ја сам давао црквама а ово дајем Храму Пресвете Богородице и ако некоме падне на памет, од мојих наследника или од представника некога другога народа, који овде дође, да ову имовину отме од овога храма – Цетињског манастира, и пребаци неком другом, нека му Пресвета Богородица и 12 апостола и Свети Јован Крститељ…. нека му они суде”! Страшна клетва једног од најпросвећенијих наших владара! Није он био нека затуцана баба која куне, него човјек чији ће син донети штампарију на Цетињу. То значи, борба против овог и оваквог закона је борба за Црну Гору, за оне тековине које ми, као Црногорци, имамо: за Валтазара Богишића, за књаза Николу, за кнеза Иван-бега Црнојевића, за оно што су нам они оставили. Какав сам ја Црногорац ако сад хоћу да будем паметнија од њих и да радим контра онога што су они оставили?!

Неки данашњи наши савременици ”падају у несвест”, одушевљени… како, рецимо, Вимблдон има традицију! Еј!!! Како се мора играти тенис у белим гаћама! Како се не игра недељом! Знају све о тзв. маничном понедељку. О јагодама са шлагом које се служе на трибинама Ол Ингланд клаба!!! И диве се томе, како то траје још од 19. века!!! И мисле да су ”бољи људи” што то знају и поштују, – а истовремено не поштују аманете Његоша и Светог Петра, и не виде као своје благо – оно што је писао Богишић, у истом том 19. веку!

Што се тиче петиције за одбрану наших светиња, она ће се потписивати докле буде требало. Потписивала се до Видовдана, потписивала се до данас, потписиваће се до Петровдана, а ако буде требало потписиваће се и после Петровдана, јер је јако важно да помогнемо нашим политичарима на тај начин. А ко су политичари! Шта значи бити посланик у Скупштини?

Скупштина треба да изгласа тај закон, дакле, они су представници народа. И ако их је народ, прије три године, изгласао да седе у Скупштини и гласају, не можемо сваки час доводити у питање њихову позицију! Народ их је изгласао и они гласају у име народа, за ово, или за оно. Али, кад су у питању крупне ствари, па не могу баш они о свему тек тако да гласају из своје памети! Они, ако су паметни, послушаће шта мисли народ који их је изабрао. Скупило се преко 50.000 потписа и иде се ка 100.000. Шта је 50.000? То је 10% грађана Црне Горе, а 100.000 је 20%. Дакле, идемо према 20% грађана који су против! Па о чему да причамо?! Нека се све лампице упале да нешто није у реду с тим текстом и да треба писати нови предлог. Неће ни грађани излазити сваки час да гласају, потписују за ово или оно, за пето и десето. Ако су сад изашли у овоме броју, сваком нормалном, без обзира на политичку орјентацију и идеолошко уверења, то би требало да значи да нешто није у реду са овим текстом.

Петиција се по мојим информацијама сваког дана све више и више потписује. Не умањује се број потписника, него се повећава. Многи људи које је срећом у цркви нису ни знали ни где треба да дођу и потпишу! У првим данима није било најбоље организовано потписивања, јер смо се и ми бавили разним другим стварима, требало је организовати Тројичиндански сабор, одговорити медијима, организовати људе за литије, долазак у Подгорицу итд. Али, сад према информацијама које ја имам, а не добијам информације са Новог Зеланда, него из градова Црне Горе, сви се знамо од Никшића до Бара, Улциња и Бијелог Поља, петиција се још више потписује. И питам било ког посланика, без обзира којој партији припада и без обзира за шта је, и за кога, да ли му нешто значи ако 20% грађана Црне Горе потпише петицију, а већ је 10%. Нисам сигуран да ли је ако 10% грађана нешто потпише, то предуслов да се распише референдум за неко питање. Начуо сам негде, ево нека провере!

Лепо је рекао председник Владе да је био референдум, не би грађани подржали НАТО! Да је био референдум, не би грађани подржали признање Косова, које је стварно, једна срамна и срамотна ствар ове наше државе! Е па превише би било, да баш ништа те грађане не консултујеш!
Ја сам грађанин ове државе и за мене је Влада Душка Марковића легитимна Влада. Он је мој премијер, а председник Мило Ђукановић, шта год мислио о неким његовим ставовима, он је председник моје државе. И ја се срамим. Стид ме чињенице да је ова наша земља настала на референдуму да се одвојимо од Србије и направимо своју земљу, а једна од ствари у тој референдумској кампањи је била: „Ајте да се раздвојимо да се нико никоме не меша више ни у шта. Ми смо мали, Србија је велика. Нећемо да будемо 27 изборна јединица.., Србија нас асимилује, ајмо фино да се одвојимо и да се међусобно поштујемо“.

И шта је било прво што је на међународном плану урадила ова Влада независне Црне Горе?! Признала Косово – унутрашње питање Србије – које још пола земаља није признало! Ма где си ти пожурио да се плекаш у унутрашње ствари Србије и да идеш тамо да се сликаш са оним терористима, који су сад обукли цивилна одела, како каже Тачију Клинтон: Било је храбро да скинете своје униформе и обучете цивилна одела! Гдје си пошао ти председниче или премијеру Црне Горе!? Отишао си да се сликаш са Харадинајем!? А када председник Србије пита шта то радите са имовином Српске православне цркве, која осим што је аутентична Црква Православна у Црној Гори, њена Митрополија Цетињска, она је саставни дио СПЦ, чије је седиште стварно у Београду.

И тај председник Србије неће нама говорити шта ми овде да радимо, али може да пита о чему се ради, како то иде… Може, има право, јер је СПЦ једна међународна институција, међудржавна, која се канонски простире на територију Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и тако даље. И све те државе је признају као партнера.

Дакле, кад овај (председник Србије) замоли „Можете ли ми рећи шта радите с тим законом“, – ти вичеш „Нећеш се ти мешати у наше унутрашње ствари”! А ти, који то вичеш, ти си одавде пошао на Косово, на територију за коју пола земаља света још тврди да је србијанска, да се тамо сликаш са Харадинајем! И ти некоме говориш о унутрашњим питањима! Срамота, стидим се! Ја се стидим, у име мога премијера и председника”.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!