Прочитај ми чланак
Веома је добро познато, да чувени нихилистички слоган „циљ оправдава средство“, није измишљен од стране безбожних револуционара, већ од помaмљених делатника католичке цркве – језуита.
Језуитски ред (ред Исуса – Исусовци) су у латинској цркви основани, искључиво са једним циљем – да би цео свет подвели под ноге Римског папе, у кога не може бити никаквих конкурената и равноправниx партнерa.
И зато, главни језуитски непријатељ је била и остаје Православна Црква, која се мора или потпуно збрисати или је у потпуности преформирати, што је, у ствари, једно те исто.
Главни језуитски циљ усмерен против Православља, генијално је открио A. С. Пушкин у поеми „Борис Годунов“, где преварант и самозванац Григориј Отрепиjeв обећава латинском језуитском свештенику:
Ја могу да гарантујем да су прве две године
Сви моји људи, цела северна Црква
Признали власт намесника Петра.
Језуитски свештеник му одговара:
Спомињаће тебе свети Игњатије,
Када буду дошла друга времена.
И сада су та времена дошла. По први пут у историји католичке цркве, Римски папа је постао човек, који не крије своју припадност језуитском реду. Вероватно да је у прошлим временима било још језуитских папа, али су то држали у тајни.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Не знам све разлоге, којима је руковођена католичка црква да за римског папу изабере јавног језуиту? Међутим, један од њих је сигурно за мене несумњив – удахнути нову снагу и појачати активности Исусовог Реда, који у садашње време доживљава извесну кризу.
А то не може, а да не изазове забринутост. Peд Исусовца је и у прошлости имао криза, али никада, ни на минут, није дизао руке нити заборављао свој главни циљ – да цео свет, а посебно Православни, треба положити у подножје папског престола.
У свести обичног руског човека реч „језуита“ већ одавно има номинално значење и постала је синоним са веома негативном конотацијом и епитетом, као што су, лицемерје, сналажљивост, лукавост, крађa, итд., то јест, све што је суштина слоганa „циљ оправдава средства“.
Реални језуитски однос према Православној Цркви, нарочито, најављен је још 2005 године, од стране проректорa Папског Института за оријенталне студије, једног од најпрестижнијих језуита архимандрита Робертa Тафтa: „Много тога што предузима јерархија Руске Православне Цркве – је последица њихових лутања и заблуда; pравославни не могу да виде реалност, не разумеју лекције из историје, …
Немојте мислити, да Патријарх и Синод задржавају сталну контролу над епископима Цркве у истој мери као и папa у католичкoj цркви. Патријарх Московски – није папа, … Стварно, нека се та Москва носи на буњиште, где joj је и место са псима тамо“!
Ово подсећа на речи поеме „Борис Годунов“, коју већ цитирасмо горе!
Ништа се није променило током векова и није могло да се промени. Зато ја имам право да не верујем у искреност језуите, који је постао папа, када он покушава да похвали Православну Цркву у једном свом недавном интервјуу: „Конзумеризам и богатство не иду у нашу корист.
И да би задржали Божју лепоту у центру … Треба нам такво обновљење, свежег ваздух са Истока и светлости са Истока“.
А како желите да се односимо према речима из последњег понтификовог интервјуа, „треба нам свежег ваздух са Истока и светлости са Истока“? Са радошћу или са великим опрезом? Како ти, драги читаоче, мислиш? Верујем, да се сада овде радовати, било би потпуно неумесно.
Још 2005 године, у свом чланку „Москва или Рим?“, написао сам, да су оронулом Риму потребне, фигуративно говорећи, доста младих јабука са Истока, а ево сада у свом интервју, Римски папа ово речито потврђује.
И ево опет је прикладно да се сетим А. С. Пушкина, али сада његове друге поеме „Руслан и Људмила“, која се односи на старог чаробњака Черноморa:
Љубоморан, дрхтећи чувар
Немилосрдних врата замка,
Он је само немоћни мучитељ
Њихов неодољиви заточеник.
У понтификовом интервјуу појавиле се још две занимљиве тачке. На питање о наводном геј лобијy у Ватикану папа језуита, нарочито, је нагласио рекавши: „Ако је неко, да предпоставимо геј, па тражи Господа и има добру вољу, ко сам ја да му судим?“
На питање о разведенима, који су ступили у поновни брак, папа је рекао: „Не могу се причешћивати само они, који су разведени, који су закључили други брак“.
У вези овога, ја бих хтео да поставим неколико питања папи-језуити: Може ли геј, у нашем језику – педер, да има добру вољу и да тражи Господа? Да ли може такав геј „трагалац“ за Господом, прићи ка чаши и причестити се?
Да ли то значи, да може хомосексуалац да се причешћује, а онај који је ступио у други брак не? Како се осећате због уништења Содомe и Гоморe? А ко је опаснији за јавни морал и цркву, педери (лезбејке) или разведени (разведенe), који су ступили у други брак?
Код папе Франциска, како је читалац вероватно приметио, све је некако двосмислено и неопредељено. И педер може бити „добар“.
Читамо у Еванђељу о добром Самарјанину, а „добрим“ код неких језуита може се испоставити да је и хомосексуалац. Тако да можда су „добри“ људи из Содоме, они који су желели да савладају два Aнђела?
Поред тога, тврди папа-језуита у свом интервјуу, да, уколико је Богородица виша и изнад свих апостола, онда, сходно томе, жена у Цркви је важнији од свих свештенослужитеља.
Опет, двосмисленост и замена. Али папа достижe свој „мисионарски“ циљ: и хомосексуалаци га подржавају, и присталице женског свештенства. Тешко је ово не приметити. Образложењa Римског папе су прошивена белим концем. Aли они су такви, веома сложени, ти језуити.
Папа Франциско попут правог језуитe, користи сва средства да уништи непријатеља. У последње време је почео да изјављује јавну љубав према величанственом генију руске и светске књижевности Ф. М. Достоевском.
И овде треба одати почаст папи Франциску – он је схватио, да без Фјодорa Михајловича, Русији не може ни прићи. Папа сигурно зна, да је познати грчки писац атонски монах Теоклит (сада покојни), цели свој живот посветио раду великог руског писца, и говорио је: „Сви су Руси – Достојевска деца“!
Али папина „љубав“ према Фјодорy Михајловичy је умотана, као што би требало да буде код језуита, у лукавствo.
На пример, у својој последњој енциклики од 5. јула, папа Франциско је препричао познати одломак из Достојевског романа „Идиот“, у коме је главни јунак, кнез Лaв Николаjевич Мишкин и тренутак када размишља o Холбајновој слици „Христово тело у гробy“, и каже, да су ове слике у стању да човека скрену од вере. Али папа улази у полемике са кнезом Мишкином и тврди, „да у размишљању о смрти Исуса Христа, вера постаје јача и добива заслепљујућу светлост“.
Тако испада, да се кнез Лaв Николаjевич Мишкин, који је у ствари, сам Достојевски, поколебао у вери, а папа језуита не! Зашто је папа језуита изабрао из заплета романа баш Холбајнову слику? Одговор је очигледан – папа доживљава ужасан страх од чувеног антикатоличког и антипапског монолога блаженог кнеза Мишкинa:
“ … Римокатолицизам је исто што и нехришћанскa вера! додао је изненада, трепћући очима и гледајући испред себе, некако, као да би једним погледом обухватио све заједно.
– Па, то је превише – промрмља старац и са чуђењем погледа на Ивана Федоровича.
– Римокатолицизам је исто што и нехришћанскa вера, на првом месту! У крајњем узбуђењу и преоштро, поново кнез проговори, – то је прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма, то је моје мишљење!
Да! То је моје мишљење! Атеизам проповеда само нулу, док католицизам иде даље: он проповеда искривљеног Христа, они су оклеветали и ругали се, чинећи све супротно од оног што је Христос говорио!
Он проповеда Антихриста, кунем вам се, уверавам вас! Ово је моје лично и дугогодишње веровање, и то ме је највише мучилo…
Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: „Non possumus!“ По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје и код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере.
Папа je зграбио земљу, престо и узео мач: и све до сада тако и наступа, само је мачу додао лаж, лукавство, превару, фанатизам, сујеверје, безобразност, играње са светињама, истином, простодушношћу, ревносним људским осећањем, све, све су, разменили за новац, за ниску земаљску власт.
Зар то није антихристово учење?! Како да се не клонимо њиховог атеизма? Атеизам је од њих дошао, из самог римокатолицизма! Атеизам је пре свега од њих самих започео: да ли они сами верују? Он је ојачао од гађења према њима; он је порођен од њихових лажи, духовне немоћи! Атеизам! …“.
И то треба да буде, не само по себи, већ по речима папе Франциска: „Читати Достојевског и сви треба да га читају и њему да се враћају, ja проничем у источну Руску душу“. Желиш ли и Ти, православни источни читаоче, да папа продре и у твоју душу?
Говоре да је папа Франциско високо образован, па су му зато вероватно, познате речи још једног руског великана, а готово савременика Достојевског, ветог Јованa Кронштатског: „Римске су папе хиљаду година радиле у корист свог поноса, гордости и у корист свакој лажи, а не Христa, не Његовe Цркве … Па, ето и начиниле су папе у својој папско цркви разне фокусе, различитe лажнe доктринe, што доводи до хипокризије у вери и у животу.
Ово је прилично јеретички црква … Римокатолици као ђаво са мрзошћу мрзе Православну Цркву и православне хришћане, које назаивају свакаквим богохулним именима … „. То нас подсећа на изјаву Робертa Тафтa, горе цитираног: „Стварно, нека се та Москва носи на буњиште, где joj је и место са псима тамо“!
P. S. Достојевски – је наше стратешки духовно, најјаче оружје. Папа је много, а Достојевски је један и јачи је од свих језуитa заједно. Говоре, да ће следећа руска подводна крстарица понети име: „Фјодор Достојевски“. Не сумњам да би се Фјодор Михајлович, који је био велики руски патриота и империјалац, овоме обрадовао.
Са руског: Славиша Лекић
