Pročitaj mi članakĐURĐIC je praznik koji se u našem narodu proslavlja u znak sećanja na prenošenje moštiju Svetog velikomučenika Georgija u novi hram.
Светог Георгија или светог Ђорђе/Ђурађа – како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години. Слави се у пролеће, на дан његовог страдања у време римског цар Диоклецијана 6. маја по грегоријанском календару, а у јесен 16. новембра се слави Ђурђиц, у знак сећања на дан преноса моштијувог свеца из Никомидије (сада Измир у Турској) у град Лиду Палестинску.
На православним иконама и средњовековним фрескама свети Георгије је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере. Та икона је, по неписаном правилу, у домовима оних који славе Ђурђевдан.
Foto: SPC
На иконама за празник Ђурђиц, овај светац се представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци. У средњевековним православним храмовима и манастирима он је у реду са светим ратницима, борцима за хришћанство, које предводи свети архангел Михајло, представник сила добра и чистоте новозаветне вере.
Обичаји на Ђурђиц
Иако Ђурђиц није црвено слово, веома је важан и поштован празник међу верницима, па се тако на овај дан не раде тешки послови и ручни радови.
Такође, строго је забрањено ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и целе следеће године. У селима западне Србије у ове дане се клало, ћутећи у рану зору на кућном прагу, црно пиле или млад црни петао.
Претходно се пилету или певцу завеже црним концем кљун да не би пустио никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у време доласка вукова.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 15, 2022
