Pročitaj mi članak
(Блиц)
Седам година прошло је од како Србија примењује фамозну Болоњу. Од тада се сваког септембра понавља иста прича – незадовољни студенти прете протестом, траже ниже школарине, реформу градива… Да се Болоња оцењује као студенти, тешко да би добила и климаву шестицу, а бар је пет испита на којима је пала, остављајући високо школство у хаосу.
Као и сваке године у ово време, српски студенти у очају прете протестом. Главни разлог је услов за упис на буџет који држава на силу покушава да попне на 60 бодова, док незадовољни болоњци током године једва успевају да скупе и 48. Кажу, градиво је и даље преобимно и застарело, а од болоњских савремених студијских програма нису видели ни слово. Испит звани “градиво и настава” Болоња у Србији не може да положи већ седам година. Тако су чувени уџбеници од по 500 и кусур страна и даље уобичајена појава на Правном, Филозофском, Филолошком, али и многим другим факултетима.
– Реформа студијских програма и наставног садржаја је основа Болоњског система. Такав систем би требало да нам омогући да стекнемо образовање потребно за тржиште рада, а не да бубамо гомилу сувишних података које ћемо можда већ сутра заборавити. И после се још чуде зашто за годину дана студенти не достижу тих 60 бодова – каже Данило Јеремић, председник Студентске конференције Универзитета Србије (СКОНУС).
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Жалбе и захтеви студената саслушају се тек када изађу на улице. Прави болоњац требало би да активно учествује у настави и да сарађује са професорима. У пракси је све другачије. Многи професори и даље се држе старог режима, ретко су доступни студентима ван наставе и не дозвољавају да им се утиче на рад.
– Болоња је започета, а онда је одједном стала. Мислим да је главни проблем то што не постоји јединствена политика Универзитета. Сваки факултет спроводи Болоњу онако како он сматра да треба, а тако поступају и професори појединачно. Чињеница је и да је држава факултете оставила на цедилу. Донела је закон и то је то – истиче проф. др Иван Дојчиновић, проректор за наставу Физичког факултета у Београду.
О финансирању високог школства сувишно је и говорити. Школарине су скупе да скупље не могу бити, а Министарство просвете добија толико мали колач из буџета да више и не може да пружи факултетима, па онда безобразно ударају по џеповима студената и њихових родитеља.
– У време када је Србија ушла у болоњски процес почела је светска економска криза. Свака држава која је увела Болоњу почела је више да улаже у високо образовање. Ми то нисмо могли да учинимо. Студирање је постало луксуз, и то је основ свих проблема. Зато тешко завршавају студије и буне се за бодове. Болоња је више од бодова – објашњава проф. др Вера Дондур, представник Србије у групи за праћење болоњског процеса.
