Прочитај ми чланак
Место догађаја је основна школа „Јан Амос Коменски“ у Кулпину. Час историје. Професор Тодор Раданов испитије ђаке седмог разреда:
– Добро, видим одлично владаш Наполеоновим добом, француском буржоаском револуцијом и грађанским ратом у Америци… А сада ми реци када почиње историја Кулпина и какву улогу у њој су имали браћа Стратимировићи…
– Ух, професоре, чекајте да размислим… – збунио се ђак.
– Ево теби овај текст о Кулпину, научи га за следећи час – неумољив је профа.
Код професора Раданова ђак у седмом основне може да држи историју Европе и света у малом прсту, али ако не зна детаље из историје Кулпина и Маглића – нема прелазне оцене. Професор већ четири деценије изучава локалну историју, а своје ђаке у овим малим местима у Бачкој учи да по једну нацију ништа није погубније од заборавности и ниподаштавања сопствене прошлости.
Могао је профа мирне душе да упути ђака и у оближњи кулпински парк да проучи бисте са основним подацима шесторице великана који свакодневно, и успут, подсећају Кулпинчане на дичну прошлост овог места. Од данас генералу српске војске Ђорђу Стратимировићу (1822-1908), песнику Јанку Краљу (1822-1876), чувеном архитекти Михалу Милану Харминцу (1869-1964), првом директору Српске гимназије у Новом Саду Павелу Јозефу Шафарику (1795-1861), првом председнику чехословачке владе др Милану Хоџи (1878-1944),митрополиту Стефану Стратимировићу (1757-1836), придружиће се и бронзани патријарх Георгије Бранковић (1830-1907). Свечаном откривању присуствоваће многи угледници, мештани и гости из околних места.
СИНОВИ КУЛПИНСКИ
Митрополит Стефан Стратимировић и патријарх Георгије Бранковић оставили су дубоке трагове не само у Кулпину, већ у васколиком српству. Први је основао Богословију у Сремским Карловцима, Гимназију у Новом Саду, Учитељску школу у Сомбору и издејствовао је пресељење Матице српске из Пеште у Новим Сад. Тамо где је он стао наставио је Бранковић, изградивши многа здања, међу којима и прву српску школу за жене. На спомен-плочи пише – „почео Стратимировић, син кулпински, завршио Бранковић, син кулпински“.
– Кулпин има историју којом се не могу подичити ни многа већа места, а ако ми не знамо ту историју, како ће је знати људи који са стране долазе да песете дворац Дунђерских или родне куће митрополита Стевана Стратимировића или патријарха и архиепископа карловачког Георгија Бранковића – истиче Раданов.
У жељи да афирмишу Кулпин, место са 2.950 душа, од којих су 71 одсто Словаци, Раданов и његов пријатељ и мештанин Милош Влаов пре осам година основали су Клуб Кулпиначана. Председник клуба Павел Зима, потпредседник Влаов и Раданов, често позивају историчаре и друге угледнике на трибине посвећене знаменитим Кулпинчанима.
На једном од тих скупова „пала“ је и идеја о постављању бронзаних бисти.
Није лако у ово беспарично време прибавити око 3.000 евра, колико кошта изливање бронзаног обележја. Углавном су то донације мештана или словачке владе. За најновију бисту патријарха Бранковића ишло се од врата до врата, све док није скупљено довољно новца.
Ту се бронзани низ не завршава. У плану је наредних месеци постављање биста Лазе Костића и Ленке Дунђерски јер је песник често навраћао у овдашњи дворац у којем је живела млада муза, инспирација за српску песму над песмама Санта Мариа делла салуте. И на крају, полукруг знаменитих Кулпинчана у овдашњем парку затвориће велепоседници Ђока и Лазар Дунђерски.
Најстарији запис о Кулпину датира од 28. фебруара 1345. године, а новија историја места почиње 10. јула 1745, када браћа Стратимировићи Богић, Томо, Иван и Никола, пореклом Херцеговци, оснивају ово место. Породица Стратимировић дала је неколико историјских личности – митрополита Стефана, Ђорђа и команданта српске војске у револуцији 1848/9. године. Стратимировићи су били једна од најзначајнијих српских породица у Хабзбуршкој монархији.
Милош Влаовић крај бисте Митрополита Стратимировића и са грбом Стратимировића
О доласку Словака у ово место нема тачних података, али се први пут помињу у документима 1758. године. Важнија од тога ко је први дошао свакако је чињеница да од тада па све до данас Срби и Словаци у Кулпину живе у слози. О томе сведоче и наизменичне бисте знаменитих људи у овдашњем парку.
“ИЋ“ И ПОРОДИЧНИ ГРБ
Породица Влаов увек је била уз Стратимировиће, па није чудо што колена на колену чувају њихов оригинални грб. Последњи потомак кулпинске линије, инжењер Влада Стратимировић, поверио је грб Милошу Влаову. Из свог презимена Влаови су „ић“ изгубили у време када је аустроугарска држава ослобађала пореза Србе у замену за брисање та два слова. Касније у Краљевини Југославији требало је да продају два јутра земље како би могли да плате таксу за свих 38 чланова породице, па су остали Влаов.
(Вечерње новости)
