Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Дуж 250 километара доњег тока Дунава кроз Србију не постоји адекватна лука за крузере из иностранства. Једина светла тачка лука у Доњем Милановцу – 2012. године пристала 92 брода са 18.000 страних туриста.
Дунавом ка Црном мору отичу стотине хиљада евра. Инострани туристички бродови који плове највећом европском реком могу да пристану само у уређене луке, каквих једва да има у доњем току Дунава од Београда до Прахова. Дуж више од 250 километара једина уређена лука је у Доњем Милановцу, у коју су прошле године упловила 92 крузера са 18.000 туриста.
Бар три деценије Смедеревци само машу туристима који плове поред њиховог града. Пропали су сви покушају да се град уцрта на наутичку мапу Европе. Једна од највећих равничарских тврђава у Европи, вила Обреновића, изграђена 1831. године, један од овдашњих туристичких адута, потпуно је невидљива за странце који путују Дунавом, јер не постоји пристаниште.
– Капетани бродова причају да туристи моле да бродови приђу што ближе обали и да успоре да би уживали у призору тврђаве, јер немају где да се искрцају. Дунавом годишње прође око 450 туристичких бродова. Иако се пристајања уговарају две године унапред, агенти су нам рекли да би већ ове године могли да зауставе педесетак страних бродова, колико је интересовање – каже шеф Лучке капетаније Смедерево Хранислав Мирковић.
Кроз бродску преводницу друге Ђердапске електране, у 2012, прошла су 742 путничка и чак 13.261 теретно пловило са преко 9,3 милиона тона робе.
У Прахову постоји лука, која је прошле године избила на пето место по претовару у Европи, али, што се путничког саобраћаја тиче, те су воде обележене црвеним троуглом, јер се налазе у зони хемијске индустрије.
На граничном прелазу Прахово извршен је преглед 2.949 пловила, 45 одсто више него 2011.
И ове године настављен је тренд повећања транзитног саобраћаја.
Упркос томе што Смедерево од ушћа Мораве до насеља Орешац, лежи на 21 километру обале, сви излази на реку су затворени. Некадашње пристаниште претворено је у теретну луку у центру града где се претоварује руда и производи смедеревске челичане. Деценијама сви обећавају измештање луке у индустријску зону. Пројекат је почео да се реализује још 2004. године, „тежак“ је барем десетак милиона евра, али се, осим приче, даље није одмакло.
– Још осамдесетих година било је покушаја да се то питање реши. Добро је једино да је пристан у врху листе приоритета локалног економског развоја – каже директор Туристичке организације Смедерева Слободан Марковић.
Бела флота тако једино може да обилази Смедерево, а мањак у ионако сиромашном буџету све је већи.
Нешто даље низводно, туристи су добродошли. „Странци“ пристају код Костолца, због обиласка античког локалитета Виминацијум. Годишње овде пристане најмање 300 бродова са туристима из Европе и Америке.
Доњим током Дунава годишње прође више од 4.000 бродова, односно десетак свакодневно. За њих је надлежна Лучка капетанија у Великом Градишту, у којој бродови раде улазну, а у Бездану излазну ревизију. У Великом Градишту се обавља и царинска контрола свих страних бродова. У Лучкој капетанији кажу да су најбројнији бродови из Немачке, Аустрије, Мађарске и Украјине.
Стране земље више користе речни саобраћај, јер од свих бродова који овде плове Дунавом, чак 92 одсто је под страним заставама, кажу у Лучкој капетанији Велико Градиште, која представља гранични прелаз за све стране бродове.
Да би се зарадило, мора и да се уложи. У овом подунавском граду НИС је поставио брод-бункер, за снабдевање евро-дизелом по знатно јефтинијој цени пошто се не плаћају акцизе и ПДВ.
– Било је планирано да се овде месечно натанкује од 1.000 до 1.500 тона евро-дизела, али се сваког месеца та количина премаши. Додатна корист јесте та што путници и посада за време танковања горива излазе на обалу, обилазе град и у њему троше свој новац – каже Драган Милић, председник општине Велико Градиште.
За туристе посебна атракција је пловидба Ђердапском клисуром и Гвозденом капијом. Крузери и луксузни бродови, иако неуморно секу таласе Ђердапске клисуре, једне од најлепших у Европи, на том делу Дунава не могу да пристану, иако на територији Кладова и Неготина постоји неколико путничких пристаништа.
Смедеревскс марина, једна од најлепших природних марина на Дунаву, на иделаном месту уз зидине тврђаве, неуређена је а до сада је било на десетине покушаја да се приведе намени.
Писани су пројекти, тражени инвеститори, али хронична беспарица осујетила је добронамерне напоре.
– Нажалост, она су потпуно запуштена, а обала је пуна депонија. Иако се много говори о туристичким потенцијалима Дунава, треба много и да се ради. Текија чак има понтон и регуларан гранични прелаз, али се не користе због запуштености. Потенцијала и капацитета има и на Кусјаку и у Михајловцу, али их треба довести у стање да могу да приме путничке бродове, јахте и чамце – каже капетан Срећко Николић, из Лучке капетаније Прахово.
Иако Дунав кроз нашу земљу протиче у дужини од чак 588 километара, велики туристички бродови пристају само у Београду, Новом Саду и Доњем Милановцу.
Колико се новца губи због лоше речне инфраструктуре у доњем току Дунава, може се наслутити из податка да, од када је изграђена лука у Доњем Милановцу, годишње око 15.000 до 20.000 странаца борави у том граду и пристане стотинак бродова.
Овај атрактиван град, најосунчанији у Србији, са преко 240 сунчаних дана годишње, од 1992. има гранични прелаз и опремљено међународно путничко пристаниште. Прошлог лета у Доњи Милановац пристала су 92 луксузна крузера са скоро 18.000 страних туриста.-
Ове године пристала су 23 крузера са 2.824 путника и 847 чланова посаде. Путници тих луксузних бродова-хотела обишли су Лепенски вир, оближње најстарије европско археолошко налазиште и сам Доњи Милановац – кажу у Туристичком инфо-центру у Доњем Милановцу.
У свим европским земљама бележи се пораст речног туризма, а колико је Дунав као Коридор 7 значајан, показује и чињеница да је Европска унија припремила Дунавску стратегију. Овај документ омогућиће и Србији да користи средства из европских фондова за развој инфраструктуре на Дунаву.
ЛЕПЕНСКИ ВИР
НА подручју Великог Градишта и Голупца, Дунав користе махом локални туристички бродови, који организују крстарења до Голубачког града, Рамске тврђаве, Националног парка „Ђердап“ и Лепенског вира. Оба кладовска хотела имају своје бродове. Хотел „Ђердап“ својим брод-рестораном упознаје путнике са историјом Трајановог моста, утврђења Фетислам и острва Ада Кале. Недавно је поринут путнички брод „Аква стар Максим“.
