„Узнемиравање новинара и притисак на њих да спроводе аутоцензуру такође представља велики разлог за забринутост, баш као и корупција у здравству, образовању и више грана власти, укључујући полицију и неефикасни правосудни систем чија су последица дуготрајна суђења и дуги периоди притварања пре суђења“, сматра Стејт департмент.

Остали проблеми које је Стејт департмент уочио у Србији током протекле године били су, како се наводи, физичко малтретирање затвореника које је вршила полиција, узнемиравање активиста за људска права, лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и траншексуалаца, како њихових организација тако и појединаца, као и група и појединаца који критикују владу.

У проблеме у нашој земљи су убројани и недостатак трајних решења за велики број расељених, породично насиље над женама и децом и трговину људима, објављено је на сајту Стејт департмента.

„Влада је у принципу предузимала кораке у циљу извођења пред суд званичника, како у политици тако и у влади, када су обелодањене злоупотребе. Али упркос томе, многи посматрачи верују да су бројни случајеви корупције, полицијског злостављања и других злоупотреба остали непријављени и некажњени“, закључује се у извештају.

Када је у питању стање људских права на Косову, Стејт дипартмент је констатовао да су у 2012. један од највећих проблема представљале барикаде.

„Највећи проблеми у вези људских права током године биле су барикаде постављене на северу Косова од стране тврдокорних Срба, због чега су ограничена основна права, укључујући слободу кретања и промет робе. Том приликом најтврдокорнији (Срби) су употребили и силу, као и акције застрашивања над домаћим неистомишљеницима, као и међународним безбедносним снагама током године“, констатује се у извештају.

Као даљи проблем из области људских права наведена је забринутост у вези друштвене дискриминације мањинских заједница, особа са хендикепом и чланова хомосексуалне популације, као и насиље у породици, посебно над женама.

Додатни проблеми у вези људских права укључују корупцију и протекцију у затворима, дужина истражног притвора, судска неефикасност, застрашивање медија од јавних личности и криминалних елемената, ограничен напредак у повратку расељених лица, корупцију у влади, трговину људима, дечији рад у сивој економији.

Стејт дипартмент даље наводи да је косовска влада предузела мере у циљу процесуирања и кажњавања званичника који су злоупотребили положај, било да су у служби безбедности или на другим местима у владу, али су многи високи званичници повезани са корупцијом остали некажњени.

У извештају се подсећа да је Рамуш Харадинај 29.новембра ослобођен оптужби од стране Хашког суда и да је косовска влада сарађивала са специјалним истражним тимом Еулекса у вези оптужби за трговину органима и злочине почињене између јула 1999. и средине 2000, оптужбе које су наведене у извештају Савета Европе из 2010.године.

Када су у питању нестале особе, констаовано је да није било информација о политички мотивисаним нестанцима, и истовремено се указује да, према Црвеном крсту, крајем године је 1.766 особа, које су нестале током конфликта 1998-1999 и даље су на листи несталих.