Pročitaj mi članakGotovo da nema lokalne sredine u kojoj su se održavali izbori, a da ključni nosioci lista i kampanja nisu lekari. Neću preterati ako kažem da je u mesec dana kampanje više doktora jurilo glasače negoli što je brinulo o pacijentima. Ovo jasno pokazuje da u Srbiji po dubini više ništa ne funkcioniše sem bolesti i smrti. E sada, kao kandidata istina nema pogrebnika, ali to je pre svega zbog sujeverja. U lokalnoj politici (i generalno u političkom životu) recimo gotovo da uopšte nema preduzetnika jer praktično da više domaću privredu i nemamo, a i ono što imamo su mahom novokomponovani koji u izborima učestvuju na strani vlasti tako što kupuju glasove, a zauzvrat dobijaju poslove na nameštenim tenderima, zaključuje kolumnista dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta‚
Из историјских уџбеника је познато да је у једном периоду власт у Римском царству одржавана кроз политику „хлеба и игара“ која је подразумевала да се широким народним масама уз хлеб обезбеђује лака и јефтина забава махом у виду борби гладијатора, а која им је служила за неку врсту пражњења негативне енергије и сходно томе за смањење потенцијала за удруживање и организовање каквих преврата.
Деценије лоших власти, а поготово мрачни напредњачки период су довели до тога да у Србији на снагу дође политика „хлеба и лекова“ јер народ је у таквом стању да му више ништа није забавно и да му само медицинска помоћ треба. Отуда је у још једној епизоди обраћања јавности, Вучић и најавио још теже и мрачније раздобље, али је и упалио светло на крају тунела рекавши да се већ ради на обезбеђивању довољних количина хране и медикамената.
Наравно, ова порука има своју скривену сврху, али пре тог објашњења осврнуо бих се на један феномен који сам приметио на недавно одржаним локалним изборима. Наиме, готово да нема локaлне средине у којој су се одржавали избори, а да кључни носиоци листа и кампања нису лекари. Нећу прeтерати ако кажем да је у месец дана кампање више доктора јурило гласаче неголи што је бринуло о пацијентима. Ово јасно показује да у Србији по дубини више ништа не функционише сем болести и смрти. Е сада, као кандидата, истина, нема погребника, али то је пре свега због сујеверја. У локалној политици (и генерално у политичком животу) рецимо готово да уопште нема предузетника јер практично да више домаћу привреду и немамо, а и оно што имамо су махом новокомпоновани који у изборима учествују на страни власти тако што купују гласове, а заузврат добијају послове на намештеним тендерима.
Још сам раније писао о томе, али да поновим и још једном. У Кини која је светска велесила у сталном успону већ педесет година безмало седамдесет процената управљачких позиција на различитим нивоима власти долази из реалног производног сектора и по образовању су ти људи углавном инжењери различитог профила. Рецимо. Си Ђинпинг је неко ко је у младости радио у фабрици као хемијски инжењер. И онда када вам неко говори о наглом технолошком развоју, вештачкој интелигенцији, летећим аутомобилима и осталим тековинама четврте индустријске револуције револуције, знајте да вас лаже јер нема ко да ту врсту политике спроведе у дело. У том погледу је битно приметити и да млади људи највише желе да упишу медицину и то из разлога што је то један од најбржих начина да одмах након средње школе или факултета оду у Немачку. Инжењерске смерове уписује све мање студената и то су сада у већини они људи који не успеју да упишу неки од софтверских смерова, а што опет јасно показује да на тржишту нема потребе за људима који раде у реалном производном процесу. Чиме опет долазимо на почетну констатацију да у Вучићевој Србији још само болест и смрт добро функционишу.
Сходно томе и он се као политички предатор томе прилагодио и отуда и имамо најаву постизборне кампање „хлеба и лекова“. Наиме, што се тиче приче о томе да ће становништву обезбедити довољну количину хране и на тај начин га спасити од надолазећег ужаса то има двојаку улогу. Прво, народ нам је објективно гладан што се најбоље види из чињенице да у региону једемо најмање меса и млека, а да смо у том погледу за преко педесет процената слабији од стандарда ЕУ. Ако би се у рачуницу још увело то да једемо јако мало квалитетне рибе и тврдих сирева, то би онда јасно направило слику због чега смо у оваквом здравственом стању. У најкраћем, Немац за вечеру једе рамстек са прилогом од поврћа, Француз јагњећи котлет и рецимо сир камембер уз чашу квалитетног вина, а Србин погачице и јогурт купљене у Лидлу на снижењу. Е сада, када гладном кажете да ће бити хране он вам по природи ствари верује и Вучић то зна. Са друге стране, порука да иде криза већа од оне која је била у Другом светском рату је уперена ка преосталим српским пољопривредницима који се поново спремају на протесте јер им није исплаћено ништа од обећаних субвенција, а нови род житарица ће бити мањи него прошле године са ценама на истом нивоу као лани. То значи да ће већ на јечму и пшеници паори да забележе озбиљне губитке, а остале ратарске културе су упитне јер је година у погледу временских прилика врло нетипична.
Прво је била топла и сушна зима, па хладно пролеће и сада се улази у лето за које најављују да ће поново бити са екстремним температурама. Тако да је рецимо воћарска производња подбацила јер је топла зима потeрала вегетацију месец дана раније, а онда је род обрао касни мраз у априлу чиме су нанете штете близу две стотине милиона евра. Већ споменута жита су у топлој и сушној зими трпела штете од глодара, болести и коначно суше. Кукуруз, сунцокрет, шећерна репа и соја су дуго стагнирале због недостатка влаге и хладних дана у априлу, а што је све погодовало развоју болести што даље увећава трошкове производње јер се усеви морају додатно третирати, а засигурно ће се то одразити и на принос невезано да ли ће у току лета бити још временских неприлика, а за очекивати је да ће бити. Све су ово Вучићу његови дебело плаћени саветници јавили и он онда унапред прави причу како би могао да сваки евентуални протест пољопривредника сведе на причу да они угрожавају безбедност државе која се ето грчевито боре да грађанима у тешким условима обезбеди довољну количину хране.
Из тог разлога је на чело министарства довео Александра Мартиновића који са пољопривредом нема ама баш никакве везе, али је превејани политичар са радикалским педигреом који је спремам да свакога прогласи за издајника и страног плаћеника. Треба се само сетити како је некада бљувао ватру на Тому и Вучића, а да би после покајнички рекао да је испао политички магарац. Исто ће тако сада сиктати на сељаке који ће се борити да преживе, називати их најгорим именима, а онда ће опет после неког времена рећи да је и ту био магарац. Углавном, питање хране ће бити врло проблематично и већ се сада народ мора спремити на то да ће са једне стране то мало што је остало код произвођача бити отимано за мале паре, а да ће потом преко напредњачке мафијашке мреже народу бити продавано по енормним ценама. Свака побуна која буде указивала на ту слободно се може рећи заверу, биће третирана као удар на грађане и тежња да у тешком времену људи остану без хране. Отуда је важно где је год то могуће указивати на ово и фокус евентуалних протеста пољопривредника пребацивати на Београд у којем треба тражити подршку од грађана који су потрошачи да се спроведе заједничка акција јер као што сам већ рекао угроженост је подједнака.
Што се тиче приче о лековима ту је реч о деловању фармацеутске мафије која је у свету некако више господска, док је код нас класична дрипачка. Наиме, још у периоду епидемије короне група Вучићу блиских људи је преузела Галенику, али и управе и агенције које се баве лиценцирањем лекова. Тада су под плаштом наводне борбе за здравље и живот грађана изменили различите уредбе и омогућили да се на тржишту лиценцира више десетина различитих лекова и других медицинских помагала, махом из Бразила. На тај начин су практично бесплатно добили могућност да са робом сумњивог квалитета преузму безмало читаво тржиште вредно стотине милиона евра. Једина брана коју тренутно имају је то што је Вучић када је дошао на власт, а у циљу добијања подршке да може да ради шта хоће, скоро све што се тиче медицине и здравствене заштите препустио Немцима. Њихова веледрогерија је кључна за снабдевање лековима, њихов ланац апотека је најраспрострањенији, њихове лиценце и производња у Хемофарму је најјача и тако редом. Међутим, све су прилике да ће Вучић и његова мафијашка група гледати да се у наредном периоду у потпуности отргну од Немаца и њихове заштите и оду под кишобран Америке надајући се да тамо има више места за њих такве и да ће се тако боље заштитити од надолазеће геополитичке олује. Отуда је поново активирана тема плашења народа нестанком лекова како би се онда Вучићева мафијашка хоботница ангажовала и како би тржиште преплавили лекови по бразилској рецептури, а ако случајно буде покретања питања квалитета истих критичари ће бити означавани као издајници и плаћеници немачких фондација. Из тог разлога је Златибор Лончар и враћен на место министра здравља јер је потребан неко тог профила за спровођење такве акције.
Углавном, Вучић се добро спремио за сезону јесен-зима у којима ће наступати као спасилац и то по обичају од проблема које сам изазива. Да би се та његова машинерија зла зауставила неопходно је превентивно деловање. Нажалост, али показало се да добар део опозиције служи како би олакшали спровођење науме режима, тако да је потребно направити нову опозициону реалност.
Овај текст и генерално неки мој садашњи политички ангажман схватите као покушај паљења шибице у мраку јер док год не успемо да запалимо озбиљне ватре бићемо заточеници мафије.
