Прочитај ми чланакАмерички Бели дом саопштио је 22. фебруара да се председник САД Џо Бајден састао са удовицом недавно преминулог руског опозиционара Алексеја Наваљног Јулијом и њиховом ћерком Дарјом.
Овај сусрет десио се свега неколико дана пошто је Јулија Наваљна изјавила да је спремна да настави дело свог мужа, који је у Русији био осуђен за финансировање екстремистичке делатности, организовање екстремистичког удружења и уврштен у списак физичких лица, умешаних у терористичку и екстремистичку делатност.
У званичном саопштењу Белог дома стоји да је „председник (Џо Бајден) подвукао да ће наслеђе Алексеја Наваљног наставити људи по целој Русији и целом свету, који оплакују његов губитак и боре се за слободу, демократију и људска права“.
Потпредседник САД Камала Харис је 17. фебруара на Минхенског безбедносној конференцији изјавила како Америка нема „план Б“ за Украјину, има само „план А“. По свему судећи, ни за Русију САД немају „план Б“, па зато упорно играју на карту унутрашње дестабилизације, смене власти и довођења марионетске управе. Симболичним састанком у Белом дому Бајденова администрација пожурила је да искористи чињеницу да је Алексеј Наваљни преминуо у руском затвору за време одслужења казне, направи од њега политичку жртву и премести барјак „борбе за демократске вредности“ у руке његове удовице Јулије.
Ако су САД одабрале Јулију Наваљну за новог лидера руске опозиције, који је то елемент руског друштва на чије чело она треба да стане и који, по замисли Американаца, треба да изнесе будућу обојену револуцију у Русији? Одговор на то питање делимично је дала сама Наваљна у недавном обраћању Савету ЕУ за спољне после, у којем је замолила земље Европске уније да не признају резултате предстојећих председничких избора у Русији и да пруже подршку руским грађанима у емиграцији.
Делатност на организовању такозваних „релоканата“ (грађана Русије који су напустили земљу или после почетка специјалне војне операције у Украјини у фебруару 2022. године или после објаве делимичне мобилизације) у антиратне невладине организације и удружења започела је много пре него што је преминуо Алексеј Наваљни. По примере њихове делатности не треба ићи далеко, пошто су неке од њих активне управо у Србији, где данас живи велики број како руских, тако и украјинских грађана.
Прве широкој јавности видљиве акције ових удружења започеле су после првог масовног митинга у Европи у знак подршке Русији и руском народу, који је у марту 2022. године одржан у Београду. После тог митинга у центру српске престонице почели су да се одржавају митинзи против „руске агресије у Украјини“ иза којих је стала неформална група грађана „Руси, Украјинции, Белоруси и Срби заједно против рата“. Испрва је број учесника био веома скроман, али се временом нешто увећао. Није искључено да је узрок томе управо финансијска подршка, коју ове неформалне групе добијају са Запада.
Основне идеје које прокламују ове групе, трудећи се да око себе окупе што више руских грађана, привремено настањених у Србији, јесу пацифизам, демократија, слика мирне и просперитетне Русије која живи у пријатељству са осталим светом. Све ове идеје циљној групи блиске су и прихватљиве. Други важан моменат је то, што се оваква врста активизма предлаже људима који су се изненада обрели у туђој земљи, најчешће без икаквог знања језика и представе о локалној средини и њеним обичајима.
Ова удружења инсистирају на хуманитарном карактеру своје делтаности и подвлаче немешање у унутрашњу политику Србије као један од својих базичних принципа, трудећи се да остану на периферији интересовања српских државних органа. Међутим, то што се декларишу као хуманитарна, не смета им да се баве руском политиком и да шире опозицоне идеје у оквиру своје циљне групе.
Једна од таквих група је „Руско демократско удружење“, које своју делатност отворено пропагира на телеграм-каналу „Антиратна Србија“. На овом ресурсу о „Руском демократском удружењу“ пише да је циљ организације подршка руских грађана и заштита интереса дијаспоре. Такође удружење подвлачи солидарност са грађанима Украјине који се „боре за слободу своје земље“ и могу да рачунају на исту такву подршку удружења као и грађани Русије.
„Волонтери РДУ организују различите манифестације: предавања, митинге, сусрете, перформансе, пикнике, групе подршке. Ми пишемо корисне објаве и скупљамо средства за оне који су пострадали од руских власти. На пример, организујемо сакупљање прилога за политичке затворенике или за куповину генератора украјинским породицама, које су остале без струје“, – истиче се у објави удружења.
При томе „Руско демократско удружење“ изразито подвлачи да се не меша у унутрашњу политику Србије и да је антиратно удружење, које подржава искључиво хуманитарне пројекте.
С друге стране телеграм-канал „Антиратна Србија“ детаљно је пратио сакупљање потписа за учешће опозиционог кандидата Бориса Надеждина на председничким изборима у Русији у марту 2024. године и позивао што већи број својих пратилаца да дођу и оставе свој потпис на једном од пунктова у Београду или Новом Саду. Руска Централна изборна комисија одбила је да региструје Надеждина као кандидата на председничким изборима због тога што је више од 5% потписа које је он доставио проглашено неважећим.
Тада је „Руско демократско удружење“ организовало трибину на тему „Председнички „избори“ у Русији: шта даље?“ на којој је наступала руска правница и правобранилац Анастасија Буракова. Она је позната као аутор пројекта „Ковчег“, намењеног руским емигрантима и који осуђују деловање Русије у Украјини. Једно од питања које је било разматрано у оквиру трибине јесте могућност непризнавања легитимитета предстојећих председничких избора у Русији.
Такође канал позива своје пратиоце да дођу, на пример, на акције које ће бити приређене у српским градовима на дан избора у Русији 17. марта или на акцију испред амбасаде Русије у Београду на дан када је преминуо Алексеј Наваљни.
Припрема и провођење организованих акција грађанске непослушности једна су од раних фаза обојене револуције.
Непризнавање резултата избора и масовни протести долазе касније. Уколико направимо аналогију са догађајима у октобру 2000. године у Србији, неке од акција „Руског демократског удружења“ могле би да се пореде са дувањем у пиштаљке пред Други дневник деведесетих година.
Искуство 5. октобра говори да иза оваквих организованих акција стоји солидна финансијска подршка западних земаља. У прилог овој хипотези говори и чињеница да су овакви покрети одједном почели да ничу у Србији, међу чијим грађанима је руски председник Владимир Путин један од најпопуларнијих светских политичара. С једне стране то је логично, пошто је управо у последње две године у Србију стигао великих број руских грађана либералних погледа. Међутим, не треба заборавити да у Србији велико поље деловања има америчка амбасада и амбасадор Кристофер Хил. Србија је европска земља (не мешати са земљом-чланицом ЕУ) која је отворена према Западу и још увек отворена према Русији, куда воде директни летови националне авиокомпаније. Као таква она је примамљива за деловање разних агентура, на шта је упозоравао раније и сам председник Александар Вучић.
Друго је питање колико је нова руска емиграција данас у стању да дорпинесе западном пројекту усмереном против Русије. Она делује не у земљи, већ ван земље и за сада није извесно колико истомишљеника у земљи она може својим деловањем да анимира. На Западу вероватно узимају у обзир ову чињеницу и рачунају на руске „релоканте“ као на онај фактор који би могао да одигра своју улогу паралелно са пооштравањем санкција или чак интензивирањем војних дејстава и премештањем фронта дубље на територију Русије.
Остаје нејасно колико је јасна визија коју обновљена руска опозиција ван земље нуди руском грађанину у земљи и у којој мери је она за њих заједничка. У свом обраћању на „Јутјубу“ у којем је објавила намеру да настави дело свог мужа Јулија Наваљна каже следеће:
„Русија – слободна, мирна, срећна, предивна Русија будућности о којој је тако маштао мој муж – ето шта нам треба. Ја хоћу да живим у таквој Русији. Ја хоћу да у њој живе Алексејева и моја деца. Ја хоћу заједно са вама да је изградим. Управо такву, какву је замишљао Алексеј Наваљни“.
Прилично апстрактна слика у коју свако може да учита оно што жели. Међутим, док Наваљна једну Русију гради ван Русије, само руско друштво унутар земље пролази интензивне промене. Време ће показати коме је каква Русија потребнија – она о којој се машта споља или она која се живи изнутра.
Амбасадор Украјине у Србији: Вучић и Зеленски могли би се срести следеће недеље у Тираниhttps://t.co/ieoYbpT04k
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 24, 2024
