Pročitaj mi članakU onlajn kolekciji retkih istorijskih mapa "Boston Rare Maps" nalazi se i jedna, iz današnje perspektive, krajnje neobična karta naslovljena kao "Centralnoevropska unija: Vodič za dugoročni mir". Ova mapa iz 1920. godine prikazuje jednu potencijalnu verziju EU nakon Prvog svetskog rata, a deo takve Unije bio bi i Beograd.
Утопијска шема приказује ЕУ састављену од 24 кантона једнаке површине и јасних граница чији је центар Санкт Стефан, односно бечка катедрала Светог Стефана. Тај чудан облик сваког кантона направљен је, како је објашњено, да би се цела територија Уније равномерно распоредила, чиме би требало да се заувек прекину свађе и сукоби међу појединим државама. У памфлету на 24 стране објављеном уз карту, стоји и да је сваки кантон добио име по његовом главном граду.
Један од 24 кантона је и Београд којем на карти припада део Мађарске, али не и јужна Србија која је обележена као део српско-албанске државе, односно српско-албанско царство (рајх).
Део Мађарске припао би кантону Сарајево у чији састав, према овој мапи, улази и Црна Гора. Занимљиво је да Словенија (прва од бивших југоловенских република која је ушла у данашњу ЕУ) не постоји на карти. Територија Словеније подељена је између два кантона – Грац и Марсеј. Мањи део Словеније припао је и кантону Загреб који још обухвата средњу Далмацију, Лику, Северну Хрватску и део Аустрије.
На мапи постоје само четири групе народа, за које аутор каже:
– У Унији препознајемо само четири групе народа: Романе, Германе, Словене и Мађаре. Свака од ових група народа, осим последњег, подељена је на различите нације које припадају истој групи. Романа има у Италији, Француској, Румунији, Германа у Пруској, Баварији, Холандији, Саксонији, Аустрији, Тиролу, док Словена има у Пољској, Чехословачкој, Моравији, Хрватској, Србији, итд. Сваки кантон требало би да садржи најмање две нације – наводи се.
Памфлет доноси још детаља о утопијској верзији ЕУ. Тако у њему пише да би таква Унија требало да има председника чији би мандат био три године, а избор би на неки начин био сличан данашњој БиХ – председници би се ротирали из четири групе народа.
Право гласа имали би сви старији од 20 година, са изузетком удатих жена. Званичан језик био би есперанто, а дефинисана је и застава такве Уније (коју можете видети у врху прве карте). Аутор карте није познат, а потпсан је као П.А.М.
