Прочитај ми чланакСрпска Нова година, односно, Православна Нова година званично се обележава код Срба и свих православаца 14. јануара по новом календару, а 1. јануара по старом. Иако је славе сви православци, у Србији она има далеко веће значење јер је настала као знак очувања српског идентитета.
То је и доказано чињеницом да наш народ овај празник назива СРПСКОМ Новом годином. Може се рећи да се славље ове Нове године одржало код Срба – из ината.
Јавно је почела да се слави 1919. (14. јануара), када је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца усвојила грегоријански календар.
Прву прославу православне Нове године организовао је тадашњи београдски театар „Касина“, а већ следећих година придружиле су јој се све остале кафане, биоскопи, домови…
Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije
Међутим, са наступом комунизма на политичкој сцени Србије, славље Православне Нове године било је строго забрањено.и поред стриктне забране да све кафане морају бити затворене 13. јануара најкасније до 22х, Срби су ипак наставили са прославом Православне Нове године и то кришом, ризикујући тако не само да заврше у затвору, већ и да униште свој углед и положај.
Данас се овај празник слави слободно и весело, како у кругу породице, тако и по трговима широм Србије или испред храмова и цркава, уз музику, кувано вино и велики ватромет.
