Најпознатији светски издавач туристичких водича „Lonely planet“ недавно је уврстио Србију међу 10 најатрактивнијих дестинација у 2015. години, наводећи да је „једна од најбоље чуваних тајни Европе“. Станите на било коју улицу, наводи се у водичу, и слушајте одакле долази највећа бука. Уђите унутра. То је „кафана“, нешто слично пабу или таверни, али са више буке и дима. Видећете, наводе, Србе, како се баве својим националним хобијем – жучним расправљањем, можда и коју разбијену флашу, због које не би требало да се узбуђујете јер се то ради само да би се истакла поента, а ако имате среће музичари ће вам засвирати на увце. Немојте проћи поред ње, тврде, кафана јесте Србија!

Ово, међутим, нису препоруке само „Лонли планета“. Последњих година, слично су писали и други светски признати издавачи туристичких водича, наводећи да је потпуни промашај посетити било који део Србије, а не осетити атмосферу српске кафане, својеврсне институције која има душу. Ту душу, осетио је и Мајкл Бауринг, британски фотограф који је после три године живљења у Београду, јавно протестовао „због затварања и претварања типичних српских кафана у нека глупа места“. Био је гневан као да је у српским кафанама провео младост. Као да је потпуно схватио тврдње овдашњих кафанолога да су сви други угоститељски објекти „угушене кафане“. Спознао је, заправо, да је само права кафана извориште српског духа и да време проведено у њима Срби никада не сматрају доколицом или дангубљењем.

И, заиста, по речима Милене Станојевић из Института за социолошка истраживања у Београду, било да је називана механом, биртијом, бирцузом, крчмом, гостионицом или чардом, некада давно и караван сарајом, ханом или ашчиницом, кафани се у Србији увек додељивао узвишени значај. Она подсећа и на аршине Зука Џумхура који је дефинише као „перионицу душа, срце и језик и ухо једног града“ и, штавише, сматра да насеље не може ни бити град ако нема – градску кафану! 

ИМЕНА

Професор Драгољуб Ђорђевић из Ниша, један од најбољих српских кафанолога, у књизи „Казуј крчмо Џеримо“ дао је списак 99 величанствених назива кафана и још 399 јединствених. Записао је и да је једна од могућих класификација имена на европско-репрезентативна, локалпатриотска, филозофска, поетско-лирска и по имену газде. Међу величанственим именима помиње „Авионче“, „Бродолом“, „Весели басамаци“, „Гладна врана“, „ЕКГ“, „Жал за младост“, „Ладовина“, „Љута гуја“, „Последња шанса“, „Уђи бато“… У јединствена је сврстао „Архив“, „Бели миш“, „Бункер“, „Гнездо“, „Златан праг“, „Крај света“, „Последњи грош“, „Правда“, „Развод брака“, „Шљам“…

– Али, није сваки угоститељски објекат кафана – објашњава наша саговорница. – Много је, данас, оних који покушавају да од својих угоститељских објеката направе кафану по „српским мерилима“. Опреме је дрвеним столицама, столове прекрију плавим или црвеним чаршавима „на квадратиће“, испоштују и два врло важна правила – да нема сепареа ни подијума за музику, јер музичари се не одвајају од гостију. Њихов објекат, ипак, никада не постане кафана. Јер, ти угоститељи нису схватили да намештај јесте саставни део кафане, али не и пресудни. Оно што недостаје је – душа!

А душу српској кафани, по речима наше саговорнице, даје особље. Газда, конобари, конобарице, музичари… А онда код њих долази његово величанство гост, образован или неписмен, богаташ или бескућник – свеједно је.

– Кафана је увек отворена за све, нема сепареа, ни статусних разлика. Нису потребне ни резервације. У њу можете ући и седети до јутра чак и ако у џепу немате пребијене паре, јер знате да ће се сигурно наћи неко ко ће викати туру целој кафани. Музичари ће одмах знати када да вам засвирају на увце, а знаће и ако је то непожељно јер вам је боље да разговарате сами са собом. У кафани ће се увек наћи и преноћиште, а ако нема друге, кад заврши смену конобар ће вас у зору одвести кући. Он, наравно, зна тачну адресу, као што непогрешиво зна које је ваше пиће – открива Станојевићева тајну праве српске кафане.

Ти непосредни односи између особља и гостију и гостију међусобно, каже, подстичу то емотивно понашање и дају српској кафани препознатљиву, јединствену душу.

– Да утопите тугу и „полудите“ од среће не можете у угоститељском објекту стерилне атмосфере и инсценираних односа особља и гостију, лажне блискости кроз инсцениране љубазне кратке, штуре разговоре. Кафана је увек била „продужетак приватног простора“, служи хедонизму и место је где се госту испуњава жеља да време стане. Кафана никада, за разлику од других угоститељских објеката, неће бити место где ће се на брзину попити кафа и пиће, на брзину појести ручак, на брзину разговарати. То је институција која се противи брзом протоку времена и брзом животу које нам намеће модерно друштво. Кафана не лишава госта уживања у лаганом протоку времена, дружењу и љубави – подсећа наша саговорница.

Култних кафана било је и поред гробаља, а и у њих се улазило после сахрана да се „удари тачка на смрт, пре него што се окрене наставку живота“… Онима које брине будућност српске кафане наша саговорница поручује да ће опстати или нестати. Нешто између, тврди, не постоји. То нешто и није српска кафана.

И ЧИТУЉЕ ЗНАК БЛИСКОСТИ

– Блискост која одражава душу српске кафане и односе у њој, испољава се и давањем читуља у новинама. Када је преминуо Растко, брат глумца Љубе Тадића, колектив „Мадере“ дао је читуљу уз текст: „Саучествујемо у болу нашег Љубе за изгубљеним братом“. И после смрти глумца Петра Краља, читуље је дало неколико кафана. Чак ни када не знају о коме је реч, они који прочитају овакве читуље, одмах схватају о чему је реч. И занимљиво је да им исту емоцију не би изазвало да се у потпису нашао неки модеран угоститељски објекат. Кафана је, и у овом случају нешто узвишено – закључује Милена Станојевић.

ПЕРИФЕРИЈА И ЈУГ

– Иако је кафана – кафана, због менталитета, прави осећај кафане може се доживети у јужној Србији. Пре свега због севдаха који је на југу израженији. Тамо се чешће може срести и друга страна медаље кафане. Реч је о чувеним периферијским кафанама где се и дан-данас може доживети оно што је кафанска неумереност, а може се видете и „чиста огољеност душе у кафани“ – каже наша саговорница.

(Вечерње новости)

Ознаке: кафане, Србија, туристички водич