Краљ Милан Обреновић сакупио је уметничку колекцију непроцењиве вредности у којој су били радови великих српских сликара, али и збирка импресионистичких дела. Колекција је нестала након Мајског преврата 1903.

Када је, у мају 1903. године извршен атентат на краља Александра и краљицу Драгу Обреновић, са сцене Србије није само заувек нестала династија Обреновић. У месецима који су уследили, уништене су, нестале или су украдене и многобројне слике и друга уметничка дела из колекције коју је саставио Александров отац, краљ Милан Обреновић, први српски нововековни краљ, али и велики колекционар и бонвиван.

Нека од ових вредних дела још увек се сматрају несталим, а нека с времена на време, изроне из заборава, данас као власништво богатих породица широм света.

У свом двору у Београду, данас здању Скупштине града, познатијем под именом „Стари двор“ и симболично смештеном у улици Краља Милана, овај владар је сакупљао дела свих европских уметника тог времена.

Милан Обреновић је био вероватно једини европски монарх који је имао слуха за импресионистичко сликарство. Правац који ће тек у каснијим деценијама у Европи постати ствар престижа и доминације, у Србији је још ’70-их година 19. века имао пасионираног љубитеља – и то краља!

Милан Обреновић је имао завидну збирку дела импресиониста, са овим „одбаченим сликарима“ се у Паризу дружио и делио многе њихове вредности. Остала је забележена прича да је управо у „граду светлости“, српски краљ знао да ноћу упадне у кућу и буди чувеног француског сликара Тулуз-Лотрека, само да би од њега купио слику.

После Мајског преврата, колекцији ових слика се изгубио сваки траг и оне ни до данас нису пронађене. А како никада није ни направљен тачан попис дела које је краљ поседовао, о њеној вредности се данас може само нагађати.

Ипак, нада за проналазак још увек постоји. У својој колекцији, краљ Милан је имао и дела најпознатијих српских сликара. Недавно је на светлост дана, после више од 100 година, изашао портрет краљице Наталије Обреновић, дело чувеног Уроша Предића. Краљ Милан је поседовао 2-3 слике овог аутора, а о путу краљичиног портрета дугом више од једног века – од двора до аукцијске куће у Бечу, за сада се може само нагађати.

Слично, у једном селу код Ниша је откривен портрет Милана Обреновића, дело Ђорђа Крстића, краљевог стипендисте и једног од најпознатијих српских реалиста. У време Првог светског рата, слику су сабљама исекли бугарски војници. Тешко оштећено дело, које је јединствено у српском сликарству као једини просторни портрет, недавно је рестаурирано.

О томе колико је волео уметност и колики је колекционар краљ Милан био говори и податак да га је у Београду посетио Филип Ларенотјер де Ферари – најпознатији филателиста и нумизматичар свих времена и касније велики пријатељ српског краља!

Када су се у Београду сусрела два страствена колекционара, краљ Милан је решио да пријатељу поклони јединствен дар – дао је да се одштампа поштанска марка са његовим ликом, али тако да са једне стране његова глава буде обрнута тј. наопако постављена. Маркицу је поклонио Ферарију и то је до данас најскупља српска марка – процењује се на 80.000 швајцарских франака!

За време владавине краља Милана Обреновића, Србија је постала независна држава на Берлинском конгресу, 1878. и почела да личи на модерну европску државу – изграђена је железница, основана је Народна банка, Српска краљевска академија, преуређена је војска…

Велике промене десиле су се и у уметности – у Србију су почели да стижу уметнички утицаји са Запада, српски сликари су се укључили у светске токове, а краљ је и сам био ктитор бројних младих уметника који су слати у Париз и Беч, на школовање и усавршавање.

(serbia.com)

Oznake: impresionisti, kolekcija slika, Kralj Milan, srpska istorija, umetničko blago