Pročitaj mi članak
Фото: Илустрација Новости
СРПСКА дијаспора је последњих година све млађа, показују подаци Републичког завода за статистику. Просечна старост наших људи који су на привременом раду или боравку у иностранству је 34,7 лета, док је просек година оних који су остали у домовини 42,2. То значи да се трбухом за крухом креће прилично рано, а на то се одлучује нешто више од четири одсто или око 313.411 грађана Србије, не рачунајући Косово и Метохију.
У последњих 40 година знатно се променила образовна структура људи који одлазе у иностранство. Према попису из 1971. године земљу су најређе напуштали они са вишом или високом школом, 3.611, док их је по последњем попису било 11 пута више, или 41.185. Статистика бележи и да је шест пута мање оних без школе или са непотпуном основном школом и таквих је највише из јужне и источне Србије.
Међу спољним мигрантима већи је удео мушкараца, 53,4 одсто, за разлику од укупног становништва где су даме заступљеније са 51,3 одсто.
Према публикацији „Србија у процесу спољних миграција“, аутора Владимира Станковића, у издању Републичког завода за статистику, по регионима највише људи на раду у иностранству је било из јужне и источне Србије, нешто више од 110.000, затим из Шумадије и западне Србије око 104.000, док је упола мање Војвођана и Београђана.
С друге стране, на повратак у домовину најпре се одлучују становници престонице, затим из Шумадије и западне Србије, следе из јужне и источне Србије и на крају Војвођани. Међу њима је, показује статистика, више мушкараца него жена.
За наше људе обећане земље су Аустрија, Немачка и Швајцарска где одлази половина од укупног броја спољних миграната, док је и проценат повратника управо највећи из поменутих земаља. Просечна дужина њиховог боравка у иностранству је око 11 година.
У потрагу за бољим животом у последње две деценије одлучују се најпре становници градских зона, а „одлив мозгова“ најинтензивније је из београдског региона. Од 12.000 студената који су у иностранству, 32 одсто је управо из престонице.
(Вечерње Новости)
