Прочитај ми чланак
Вест која је протекле седмице узбуркала светску медицинску јавност укратко гласи: тим професора биомедицине Нанада Бурсаћа, са Универзитета Дјук, направио је живи скелетни мишић који се понаша као природно ткиво, а има способност да се регенерише и у лабораторији и у телу животиња.
Очекује се да ће вештачким мишићима, у будућности, бити могуће лечити повреде мишића настале траумама. Проналазак би драстично побољшао квалитет лечења и опоравка после свих врста механичиких повреда.
Ненад Бурсаћ каже да на вештачким скелетним мишићима са тимом ради последњих седам година, а да већ више од десет раде на изградњи вештачког срчаног мишића. Главне особине њиховог новог скелетног мишића су супериорна снага контракције и револуционарна могућност саморегенереације када је мишић повређен.
* Поред лабораторијског истраживања ваш мишић је проверен и у пракси. Показало се да ради беспрекорно?
– Гледали смо кроз леђа мишева како мишић функционише. У леђа миша смо уградили малу комору која је на себи имала стаклени поклопац. Кроз њега смо могли да посматрамо како се, у живом мишу, наш мишић интегрише, постаје прокрвљен и појачава своју снагу контракције. Да би вештачки мишићи могли да уђу у медицинску праксу, морали би бити изграђени од људских ћелија и бити довољно велики да замене мишић одраслог човека. Недавно смо успели да направимо функционалне мишиће и од људских ћелија. Остаје да се направе функционални крвни судови у мишићима ван људског тела. То није лако и биће потребно још неко време.
ДОМАЋА КУХИЊА
Професор Бурсаћ спада у наше млађе научнике у САД, али је већ добио низ америчких награда, између осталих, и за „целокупан истраживачки рад“. Вели да много ради, али има времена и за породицу – ожењен је Београђанком Александром и има двоје деце. Једва чека свако лето да дође у Београд, јер се тада виђа са родитељима и пријатељима из отаџбине. Каже да у Америци има све, али му недостаје домаћа храна. У САД на пољу биомедицине сарађује са нашим научницама Димитријем Стаменовићем, Горданом Вуњак Новаковић и Милицом Радишић. Сви ови наши стручњаци у САД имају завидне референце.
* Шта је следећи корак на том путу?
– Верујемо да ће вештачки мишићи направљени од сателитских ћелија моћи да успешно мењају мишиће у људском телу. Кључна ствар је да се ћелијама обезбеди адекватно окружење. Једноставно имплементирање сателитских ћелија или мање развијеног мишићног ткива не функционише тако добро. Потребно је направити добро развијен мишић у којем сателитске ћелије могу да живе како би, када то буде потребно, могле да се активирају и поврате снажну мускулатуру и функционалност. Стимулација вештачког ткива електропулсевима показала је да је тај мишић чак 10 пута снажнији него иједан који је досад направљен у лабораторији.
* Шта би ваш проналазак значио људима који су, рецимо, повређени у некој несрећи, шта повређеним спортистима?
– Вештачки мишићи би могли да нађу примену у лечењу великих повреда и траума, рецимо, у саобраћајним несрећама или када се знатан део мишића мора одстранити, као, на пример, при хируршком одстрањивању рака. Употреба вештачких мишића би била ограничена на замену једног или неколико мишића на истој локацији у телу. Болести које обухватају цео мишићни систем, као, на пример, дистрофија или патолошки губитак мишићне масе услед старења и других болести, не могу се лечити овим локализованим приступом.
* Да ли сте у контакту са неким од факултета у нашој земљи и да ли сте спремни да дођете код нас и представите своје достигнуће?
– Нисам у контакту ни са једним факултетом у Србији. Из земље су ми честитали породица и пријатељи. Било би ми огромно задовољство да представим свој рад у нашој земљи. Наравно, ако ме неко позове.
ДИПЛОМАЦ ЕТФ-а
Др Ненад Бурсаћ завршио је Електротехнички факултет у Београду 1994. године, са просеком 9,82 и заједно са братом близанцем Предрагом отишао у Америку.
Докторат је стекао 2000. године на Одељењу биомедицинског инжињеринга Универзитета у Бостону, а постдокторске студије завршио је 2003. године на одељењу биомедицинског инжењеринга Универзитета Џон Хопкинс. Од 2003. године ради на Универзитету Дјук. На престижном факултету руководи и лабораторијом од петанестак докторанада, постодокторанада, хирурга и лабораторијских техничара.
(Вечерње новости)
