Pročitaj mi članakSrbija izdvaja najmanje dodatnih sredstva za zdravstvo tokom epidemije korona virusa u poređenju sa ostalim evropskim zemljama, pokazuju podaci platforme Covid 19 Health System Response Monitor (HSRM), koja je nastala kao zajednički poduhvat evropske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije, Evropske komisije, i Evropske observatorije za zdravstveni sistem i politiku.
Према овим подацима наша земља издваја шест долара по становнику (изражено по паритету куповне моћи), а следи је Грчка са 15 долара, Летонија – 17 и Босна и Херцеговина са 20 долара. Највише пара у време кризе пак определиле су Швајцарска (215), Естонија (225) и Литванија (386).
Подаци које је представила платформа ХСРМ треба да пруже грубу слику издвајања за здравство у време кризе изазване епидемијом. Како се наглашава, информације које су коришћене добијене су на основу података доступних о земљама на ХСРМ платформи до 27. априла, као и на основу разговора са стручњацима из различитих подручја Европе те не представљају званичне статистичке податке анализираних држава.
На основу ових информација ХСРМ бележи да је међу 24 посматране земље Србија на последњем месту по новцу који је држава определила као додатна средства за борбу против короне намењена здравству. Поред Србије, из региона и Босна и Херцеговина је издвојила мало средстава, док Албанија са 24 долара и Хрватска са 28 стоје боље. Података за Словенију, Црну Гору и Македонију нема.
Према доступним подацима, држава је до сада издвојила додатних 2,2 милијарди динара за здравство који су дати Републичком фонду за здравствено осигурање ради ублажавања последица ковида 19. Истовремено за борбу против короне велики део новца стигао је из иностранства.
Па је тако ЕУ донирала Србији 7,5 милиона евра крајем марта.
У истом периоду из ЕУ је најављено да ће наша држава моћи да рачуна и на пакет помоћи од 93 милиона евра у борби против короне, од којих је 15 доступно за неодложне мере попут транспорта и набавке хитне медицинске опреме и материјала. Новац Србији донирали су још и Норвешка (5 милиона евра) и Швајцарска (500.000 евра). На крају и Светска банка понудила је Србији помоћ од 20 милиона долара, међутим како је казала премијерка Ана Брнабић, „за тим тренутно нема потребе пошто држава има довољно својих средстава, захваљујући свему што је по питању финансија урађено у претходном периоду“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 4, 2020
Поред новчаних средстава, Србија је велики део донација примила и у опреми и заштитним средствима. Поред познатих личности, грађана из света и земље, као и компанија, опрему Србији донирали су Европска унија и Кина, Русија, Уједињени Арапски Емирати.
Вредности изражене по паритету куповне моћи
Ради лакшег поређења стварне вредности средстава издвојених за здравство у различитим земљама, сви износи су прво кориговани за инфлацију, а затим усклађени са паритетом куповне моћи из 2017. године (ППП), како би се куповна моћ долара у САД ускладила са његовом куповном моћи у свакој земљи понаособ.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 4, 2020
Србија последња и по осталим параметрима
ХСРМ је такође поредио земље и према томе колико су заправо уложиле додатних средстава у борбу против короне ако се узме у обзир колико је њихово укупно издвајање за здравство по глави становника. И према том поређењу, наша земља заузима последње место. Издвајање наше земље од 6 долара по глави становника представља 0,7 одсто укупних средства издвојених за здравство 2017. године (784 ППП долара по глави становника). Истовремено, прве три земље по овом критеријуму су Кипар (12,4 одсто), Естонија (14) и Литванија (27,2). Пример Кипра при томе се наводи као занимљив, пошто се ради о земљи која иначе има мања улагања у здравство у поређењу са европским суседима.
