Pročitaj mi članakNe, ne nalazite se u Zagrebu i Hrvatskoj gde se nacistički ustaški pozdrav “Za dom spremni” proglašava narodnim i gde se rehabilituju ustaše. Nalazite se u Srbiji u kojoj zvanični sudovi naše države svojim odlukama rehabilituju članove ustaškog pokreta i pripadnike “Princ Eugen” SS divizije.
У Вршцу, Зрењанину, Новом Саду већ се јављају захтеви за рехабилитацију припадника СС дивизије “Принц Еуген”.
То се догађа већ две године, а да нисмо ни знали, нити су неки медији успели да то прогурају у наслове. Kако пишу “Новости”, пре две године, суд у Републици Србији (дакле, понављам, не у Загребу, у Хрватској) донео је одлуку о рехабилитацији извесног А.М, припадника усташког покрета од 1941. године до када га партизани нису ухватили и стрељали 1944.
Е ту лежи цака – за време ДОС-ове власти донесен је 2006. године закон о рехабилитацији, а потврђен је и 2011. када је и Дачићев СПС био на власти – по којима су у глобалу невини – сви које су партизани стрељали без суђења.
Тада у то време, то су нам представили као закон који у ствари рехабилитује стварне жртве које су нове, комунистичке власти, убиле на правди Бога без суђења.
И не само то – него се рехабилитација односи и на оне припаднике квислиншких снага за које нема доказа да су икада починили злочин. Јако, јако, лоша дефиниција и веома лош закон, уосталом као и све што је донесено после 5. октобра и “Црне деценије” која је следила.
Намера је била да се рехабилитују заиста невини људи – који су убијени само што их је комунистичка власт мрзела, па и припадници Равногорског покрета који су страдали после рата. Разумљив циљ. Међутим, чини се да је то био само изговор да се крене у рехабилитацију много шире групе људи.
Шта је проблем?
Законски, не можеш да направиш разлику између Србина, Хрвата или Немца. Тако, по сили закона, Љотићевац, Недићевац, усташа и СС-овац су апсолутно у истој равни, и уколико нема доказа да је појединац починио злочин – породица може да тражи рехабилитацију и повраћај имовине која му је одузета после рата.
Дакле, уколико не постоји прецизан доказ да је одређени нпр. усташа клао Србе – он је апсолутно невин, и жртва је комунистичке власти.
Тако је и усташа Петар Хољац, рођени Земунац, документовано усташа, са усташким потврдама – рехабилитован од стране српског суда. Сада његова породица тражи повраћај имовине. Јер – 2014. године, Виши суд у Београду проглашава усташу – цивилом и да је убијен као цивил без суђења, и стога “жртва комунситичких власти” и проглашава га практично невино убијеним, и поништава одлуку послератног суда о конфискацији имовине.
Сада треба вратити усташи кућу. Српски виши суд, судећи по закону о рехабилитацији од 2006/2011 каже да је усташа Петар Хољац – лишен живота из политичких и идеолошких разлога! И што је најгоре о рехабилитацијама не одлучују стручне комисије него судије по својој вољи, како ко мисли да је ОK. Свуда у свету рехабилитација је дуги процес кроз сито и решето.
Ако вам је деда убио усташу у рату, немојте то да причате јер могу деду да вам прогласе убицом из идеолошких побуда.
Е, сад. Из агенције за реституцију покушавају да из петних жила одбију да врате имовину нацистима и усташама. На срећу у закону по повраћају имовине и обештећењу, од поврата су изузети припадници квислиншких покрета, те кажу да нису у обавези да врате икакву имовину ма шта суд одлучио.
Ово су катастрофалне последице закона о рехабилитацији. Kоји сам по себи јесте лош, лоше изведен и оставља на вољу судијама да одлуче у појединачним случајевима.
Да закључимо. Усташа, кољач и убица, за којег постоји 100 сведока да је клао и убијао, буде ухваћен од стране партизана и стрељан – без суђења, једноставно куршум у главу- по српском закону је невина идеолошка жртва комунистичких власти – јер му претходно није званично суђено.
После 70 година од рата, сведока више нема, и они који су преживели Јасеновац и злочине “Принц Еуген” дивизије, али и Балиста на Kосову – су већ мртви и не могу да сведоче. То је стандарно изврдавање правде – сведоци су убијени или су умрли од старости и не постоји доказ да је нечији дека клао Србе.
Демократска Странка, Социјалисти и ДСС – били су децидно на власти када су 2006/2011 доношени закони. Последњи тај закон, 2011. ступио је на снагу док је Борис Тадић, Демократа био председник Србије. Толико о моралу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
