Недавно је држава преко Канцеларије за обнову и развој подигла око пола километра утврде на обали, али су дуж тока Дрине многе парцеле и даље на удару водене бујице.

Лепа у свако годишње доба, али кривудава и немирна када водостај порасте. Ту особину Дрине најбоље знају пољопривредници чије су њиве уз њену обалу.

“Приликом надоласка велике количине вода, поплави наш део јер је ниво нижи. У свом рушилачком нападу плодну земљу односи, а пољопривредницима остаје неплодна земља, па они не знају шта ће са упропашћеним парцелама које се после тешко доводе у нормално стање“, каже Живан Јакшић

Изградњом Павловића моста утврђен је део обале, али узводно и низводно, око 20 километара је на удару бујице када је водостај висок.

“Нико ништа не предузима, и даље се то руши. И не само овде, већ и у Црној Бари. Тамо је још горе“, каже Душан Петровић.

Годишње вода збрише на десетине хектара плодног земљишта у Мачви.

“По некој процени и пријавама грађана око 15 до 20 хектара је носила у тим бујицама“, каже Јакшић.

Недавно је држава преко Канцеларије за обнову и развој уложила 25 милиона динара за израдњу 450 метара обалоутврде на најкритичнијем делу Дрине, у Бадовинцима. За наставак радова чека се одобрење из врха државе, међутим, пољопривредници немају стрпљења јер се плаше пролећних киша и пораста водостаја.

“Ово што су урадили и заштитили је добро, али је остало још доста на нашу несрећу. Најгоре је што та земља оде у воду и није више наша. Зато треба што пре заштити јер ако буде још једна поплава, отићи ће гробље, отићи ће све“, каже Велисав Бировљевић

“Да криву Дрину нико не исправи“, свесни су и мачвански пољоприрведници али се надају да ће се неко сетити да је бар заустави у рушилачком подухвату.

Oznake: Zemlja, poljoprivreda, Srbija