Pročitaj mi članakMoja Nana, kako smo odmilja zvali našu babu Božanu, tucala je biber u avanu tako sitno da ga pretvori u prah. Verovala sam da joj nema ravne sve dok mi zabludu nisu otklonili najnapredniji od svih naprednih Srba. Tucaju sitno, da sitnije biti ne može. Mora da su veoma umni ljudi čim ih interesuju te rabote s mozgom. Imaju kod njih prođu i rabote bez veze s mozgom, zakonima, običajima. Tucaće sve samo ne biber, to je manuelni rad za koji ne mora da se kupi diploma čak ni iz dualnog obrazovanja.
Са таквим прегаоцима и нисмо могли стићи другде осим до најнапредније од свих назадних фаза у историјској генези Србије. Докази, попут оних комараца што су ко роде, лете свуда око нас.
Узмимо најновији пример. Влада Србије донирала је Албанији два милиона евра, да помогне људима који су због земљотреса остали без кућа и станова, па им не требају извршитељи, за разлику од нас. А Црна Гора, Македонија и БиХ зусаммен, што би рекла моја пријатељица и канцеларка Меркел, једва су прикупиле упола мање! Ем имају накарадно схватање функције буџета, ем се у народу каже: пречи је напредни комшија у близини него опозиционар са гласачким листићем.
Нису ни културни као Ана Брнабић. Ми напредно поклањамо: „Молим вас да прихватите ову помоћ од Србије као знак нашег пријатељства, подршке партнерима у невољи, али и као залог наше заједничке будућности.“ Такође напредно заборављамо да захвалимо. Отприлике, овако: „Молим вас да нам опростите што смо се 1999. бранили кад сте послали своју пешадију да пробија границу на Кошарама, Паштрику и другде, јер НАТО ипак није могао без таквог партнера какав је нама Албанија.“
Прваци смо у ћутању. Само два дана после Брнабићкине обзнане да смо регионални лидер у донацијама Албанији, Тирана позива Приштину да оснују фонд ради интегрисаног лобирања за независност тзв. Косова. Биће да су били необавештени Влада и Александар Вучић, председник владе у сенци.
Да су знали, могли су земљотресну донацију, тај залог заједничке будућности, да проследе директно Приштини као знак нашег пријатељства. А како да знају кад је бивши баштован, оклеветан да је керамичар, заузет клечањем над остацима војног хеликоптера као директор БИЈЕ (како га потписа РТС)?!
Напредније је истурити Хашима Тачија, сарадника нашег премијера у сенци црногорског председника, да се у име свих њих радује што министар спољних послова Албаније, рођен на тзв. Косову, представља Тирану и Приштину. Способан, помогао је ономад формирању албанске политичке коалиције у три општине на југу централне Србије. Онај наш екс-баштован клечи ли клечи, ваљда бар зна пред ким све.
За то време Еди Рама је омађијан. Добио је у Бриселу 1,1 милијарду евра на конто земљотреса. Да није омађијан, не би му излетело да би и 40 одсто прикупљене суме било успех донаторске конференције, коју је иницирала Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије. То је она дама поносна зато што је ЕУ солидаран и одговоран пријатељ Албаније, њеног омађијаног премијера, самим тим и нашег премијера у сенци.
Нико од њих не види у Албанији ниједног човека осим оних 21,5 одсто што су прошле године изашли на изборе, које је опозиција маестрално бојкотовала. Наш премијер у сенци није ни у вицу био најбољи студент права, али је фанатични Рамин штребер. Што да не, па у Албанији је био најуспешнији неуспех успелог бојкота јер га нису подржали ЕУ, Мисија ОЕБС и САД.
Кад се буду питали бирачи, неће бити туцања Наниног бибера ни церебралног секса, али ће се можда на топ листе вратити „Због тебе бих туцао камен“ Оливера Мандића.
