Прочитај ми чланакГледајући око себе лако можемо видети доста ствари које би нам поставиле питање куда овај свет заиста иде?
Kако би Свети Јустин Ћелијски рекао живимо у доба атомске технике и прашумске етике. Човек је пре свега биће смисла па тек онда биће прогреса , нешто што у нашој материјалној и утилитарној прагматици почињемо да заиста заборављамо несхватајући да је себична практичност механизам низе врсте и да је свако друштво економски здраво када има моралне и добре људе као његову већину.
Западна цивилизација је изгубила осећај светиње, под број један живота. Направили смо меритократска друштва природне селекције социјалног дарвинизма , иструментализовали смо човека, и вредност његовог бића и личности смо одавно почели да тумацимо искљуциво кроз његову употребну трзисну способност што је један чист некрофилски однос према самом зивоту. Kада човек погледа у очи детета колико може видети његову способност дивљења , радости , осећаја за чудо и светињу живота и самог живљења. Том малом створењу се одрастао човек подређује и прилагођава а његова једина вредност је тај невин осмех и блиставо чисте окице које мотивису сваког доброг родитеља да сваког дана годинама трпи различите жртве и страдања.
Поставља се питање ко има већи квалитет живота ? Да ли неки бусхманин који је замотао неко осушено лишће и направио од тога лошу цигарету коју пуши док гледа залазак сунца, или неки топ-гејм волстрит брокер који после 12-ог радног сата у дану повлачи по ко зна коју црту кокаина да би се „поправио“ и могао да прегура још један дан и још један „невероватно важан посао“ , док му се у том тренутку појављује трећи чир на зелудцу , а кроз његову главу пролазе слике оргија које га чекају као награда на горњем спрату Скоттрејда после мукотрпног радног дана и добро зарађеног новца.
Kао да нам је свима јасно да охолом човеку никада неће ничега бити доста , али опет се колективно крећемо тим путем. Kада су Св. Серафима Саровског питали како да посте, људи су се изненадили његовим одговором. Богоносни отац им је рекао:
„Једите шта год хоћете само немојте једни друге.“
