Pročitaj mi članakGrčki dnevnik Katimerini je pod naslovom "Predlog sporazuma u sedam tačaka" objavio članak o tome kakvo rešenje Grčka predlaže za rešenje spora s Makedonijom.
Текст о спору око назива Македоније илустрован је фотографијом македонских радника који газећи обарају таблу с натписом „Ауто-пут Александар Македонски“.
(AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)
Премијер Грчке Алекис Ципрас је протеклих дана размотрио предлог споразума о решавању спора с Македонијом који садржи „свеобухватне одговоре на сва специфична питања односа две земље“, а за Македонију „пут ка међународним организацијама“, пише лист, позивајући се на обавештене изворе.
Извори указују на то да грчки предлог може бити само у целини прихваћен или одбачен, односно да се нец́е преговарати о било којем од појединалних питања, док је македонски премијер Зоран Заев недавно изјавио да има приближавања ставова о три од седам тачака тог предлога.
Ципрас и његов министар спољних послова Никос Коциас су у протекле две недеље имали честе контакте и с колегама у Скопљу, и с „европским партнерима“, додаје лист.
„Критична тачка“ је, указује Катимерини, то што се „у Скопљу учврстило мишљење да се преговара само о називу“.
Међутим, Ципрасов предлог у седам тачака се односи прво на назив, друго је „обим коришц́ења назива“, трец́е је језик, четврто „идентитет“, пето „комерцијална употреба“ назива, шесто и седмо су „скрац́енице и акроними“.
Македонија је већ поручила да се о идентитету и језику не може преговарати.
Две стране се изгледа у потпуности слажу само о року за припрему решења, односно да се „разрада појединачних тачака“ заврши најкасније до средине априла. Атина поручује да не прихвата „саламизацију“ – растављање целовитог предлога на засебне, појединачне „режњеве“, пише Катимерини.
Пример онога што Атина не прихвата је примена трговинског стандарда ИСО 3166-1 Међународне организације за стандардизацију (ИСО), којим су утврђене две скрац́енице за Македонију – МК и МКД које „директно указују на назив ‘Македонија’ „, пише лист, додајући да постоји „јак отпор БЈРМ“ да се то промени јер би то донело „велике промене, посебно у извозу вина“.
„Постоје и неки детаљи“, као што је државна химна Македоније, која „садржи неке иредентистичке референце“, а садржи и „имена свих које Славомакедонци сматрају историјским личностима, без референце на аналогно присуство албанске заједнице у БЈРМ“.
Химна је „секундарно питање за преговоре“, пише атински лист, „али не и држављанство, јер би оно могло довести до пропасти преговора“ пошто би, по захтеву Грчке, Македонија требало да „покрене промену свих личних докуменат – личних карата, пасоша, возачких дозвола“.
Као „симболичан потез за побољшање атмосфере“, лист наводи да се „највероватније“ ове недеље очекује долазак министра спољних послова Грчке Коциаса у Скопље и то државним авионом што би био први такав лет после више од 12 година. До тога још није дошло „искључиво“ јер је скопски аеродром доскора, као и главни ауто-пут Македоније, носио назив „Александар Македонски“.
Као сличности с прошлошц́у, „опасне“ за судбину потенцијалног решења, Катимерини наводи деловање руководства Македоније према иностранству, односно састанке премијера Заева с немачком канцеларком Ангелом Меркел и с председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом и низ контаката министра спољних послова Николе Димитрова у „налету“ на Европу „у циљу представљања њихових ставова и, посебно, тврдње о флексибилности Скопља“.
У иностранству „Заеву помаже то што му је имиџ у потпуном контрасту с имиџом његовог претходника Николе Груевског који је стигматизован у Западној Европи као националиста, а Заеву помаже и свуда видљива стратегија комуникације – уклањање статуа и саобраћајних ознака“ с називима којима се противи Грчка, закључује лист.
