БЕОГРАД – Док је чинодејствовање свештеника и епископа Румунске православне цркве у насељима у источној Србији, а у новије време и на подручју Браничевске епархије СПЦ, где ничу верски објекти цркве из суседства, у експанзији, расту и тензије између припадника влашке и румунске националне мањине у погледу идентитета, па и цркве.

Ово је нарочито изражено у насељима са већинским становништвом које се на два последња пописа изјаснило као Власи, у последњих деценију-две су подигли храмове Српске православне цркве у својим местима.

Засад, према сведочењима мештана, у местима где су румунски свештеници почели богослужење, мало је верника који долазе под кров њихових храмова.

Очито је да следе ставове својих заједница и удружења у Србији који не прихватају закон румунског парламента по којем се негира постојање свих влашких заједница на простору Балкана, а Влахе сматрају Румунима:

– Нико нема право да од припадника влашке нације захтева да се изјашњавају као Румуни, а у Србији осим влашке мањине постоји и легитимна румунска мањина, изјавио је Радиша Драгојевић, председник Националног савета Влаха, а прим. др Синиша Целојевић, председник Влашке демократске странке, у Неготину, устврдио је да се Власи Србије никада неће сложити са ставом Румуније по влашком питању.

Утицај Румунске православне цркве, после Тимочке крајине све је већи и у Ресави и Браничеву, посебно у свилајначкој и општини Петровац на Млави, судећи према њиховим настојањима да онима који су се изјаснили као Румуни, и у циљу „промене мишљења“ Влаха, обезбеде објекте где њихови верници, могу да обаве своје верске потребе.

Према плану РПЦ већ је оформљена њихова парохија у Бобову, у близини Свилајнца, која покрива Ресаву а, по речима Мирка Пауновића, из Проштинца, који за себе каже да је координатор Заједнице Румуна у Србији за Браничевски и Поморавски округ, парохија ће бити формирана и у Мелници код Петровца на Млави.

У међувремену, у Бобову је освештана једна приватна кућа за привремену цркву, у чијем дворишту је постављен велики крст и звоно, где румунски свештеници сада редовно врше службу, а у суботу је у селу Бусур освештена црква као привремени објекат, и одржана литургија којој је присуствовао и прота Дејан Александровић, викар тимочки и три свештеника.

Објекат од дрвета је подигнут на месту где ће, кажу, ускоро почети зидање нове цркве.Свега двадесетак мештана Бусура, насеља са већинским влашким живљем, присуствовао је овом богослужењу, а у Бобову на службу у новој цркви, кажу, долази највише до десетак људи:

– Нову сеоску цркву новије градње посећује мање верника – узвраћају у РПЦ.Верници у Бобову, незадовољни тарифом коју за своје услуге наплаћују свештеници, недавно су посетили епархију Браничевску и из званичног ценовника видели да им је овај „намет“ три пута већи од прописаног. По повратку копије ценовника су излепили по селу, али се ништа није променило.Тако су поступили и у селу Дубље, јер нису могли да плаћају тарифу коју им је одредио свештеник.Да је овакво понашање, кажу верници, убрзало обављање богослужења румунских свештеника у Ресави, говори и пример из влашког села Суботица.

У овом месту прошле године одржано је прво „опело из увоза“, јер ожалошћена породица, како су изјавили, нису хтели ни могли да плате десет пута већу суму новца од важеће црквене тарифе, па су позвали свештенике Румунске православне цркве да одрже опело – бесплатно. Они службу, осим превоза, не наплаћују од верника, јер имају државну плату. Свештеник СПЦ је демантовао наводе породице.

На попису Румуна дупло више

Између два пописа у Србији број лица која су се изјаснила као Власи незнатно је промењен, док се број Румуна дуплирао. Међутим, у двема ресавским општинама између два пописа као Власи изјаснило се знатно више становника. У Свилајнцу, по попису 2002. било је 235, а 2011. године 280 Влаха, док је та разлика у општини Деспотовац знатно већа – 2002. године било је 427, а девет година касније 687 Влаха.

Међутим, број од 81 Румуна у Свилајнцу и 38 у деспотовачкој општини око три пута је повећан:

– У мом родном месту Мелница од 1.072 становника, 770 изјаснило се као Власи, а 13 Румуни, а и код других матерњи језик је влашки, потврдио је Радиша Драгојевић.

Језик

После вести да се, захваљујући залагању Националног савеза Влаха, од ове јесени у више српских школа уводи влашки језик, наставник румунског језика долази у парохију Бобово да подучава мештане свих узраста румунском језику.

За увођење било којег језика у основној школи у овом, једном од највећих ресавских насеља са половином становништва у дијаспори нема услова, јер нема ђака ни за – српски језик. Ове године у први разред уписано је свега – пет ученика.

Oznake: Vlasi, Rumiuni, SPC, hramovi, crkva.