Pročitaj mi članak

SPC: Nova tri praznika u crkvenom kalendaru

0

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) je na zasedanju koje je započelo 29. aprila, a završeno danas, doneo odluku o ustanovljavanju nova tri praznika u crkvenom kalendaru, saopšteno je iz SPC.

Канонизоване су три личности које су Албанци убили на крају 19. и почетком 20. века на Косову – Григорије Пећки (7. фебруар), Василије, пекар пећки (12. мај) и Босиљка Рајичић из села Пасјана код Гњилана (26. октобар).

Сабор је поздравио правоснажну одлуку Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вере и савести одбијајући да региструју канонску Охридску Архиепископију.

Расправљајући о ситуацији у епархијама у региону, Сабор је констатовао да је посебно алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против СПЦ и „фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића“.

Указано је и да власт у Црној Гори истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет.

Разматрани предлози и допуне на нацрт новог Устава СПЦ

Сабор је размотрио приспеле предлоге, примедбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ и одлучио да све архијереје умоли да Светом Синоду доставе своја запажања о том нацрту најкасније до 1. новембра како би их саборска Комисија за Устав размотрила и како би Сабор идуће године могао да се изјасни.

Констатовано је такође да су односи са Римокатоличком црквом, црквама реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, „што, нажалост, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом“.

У њој, како је истакнуто, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји, нажалост, и добар број бискупа неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике, а СПЦ се нада да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вернике него други.

За односе Цркве са Војском Србије, нарочито по питању верске службе у војсци, уместо епископа шумадијског Јована изабран је епископ тимочки Иларион.

За епископа франкфуртског и све Немачке изабран је досадашњи епископ захумско-херцеговачки Григорије, за епископа захумско-херцеговачког јеромонах Димитрије, а за епископа осечкопољског и барањског игуман Херувим, настојатељ манастира Даљска Водица.

Нови епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички постао је је досадашњи викарни епископ диоклијски Кирило.

Викар патријарха је постао настојатељ Храма Светог Саве архимандрит Стефан, нови викар Митрополита црногорско-приморског је архимандрит Методије, игуман Манастира цетињског, а за викара Епископа бачког именован је архимандрит Исихије, намесник манастира Ковиља.

Сабор СПЦ је констатовао „престанак мандата у Светом Синоду“ епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха Иринеја, епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.