Pročitaj mi članakBivši operativac UDBE, Božidar Spasić, u intervju za Kosmopol (kosmopol.rs/) objašnjava kako je se služba u Jugoslaviji obračunavala sa teroristima.
Осуђени сте у Белгији за наручивање убиства албанског политичког активисте Енвера Хадрија у Бриселу 1990. године. Као извршиоци убиства осуђени су криминалци Андрија Драшковић и Веселин Вукотић. Како Ви то коментаришете?
– Када кажете наручивање убиства политичког активисте Енвера Хадрија, шта заправо под тим мислите? Да ли попут Западних структура па и званичника власти сваки терориста из бивше Југославије је политички активиста и политички противник.
Енвер Хадри није био никакав политички ативиста, био је организатор, наручилац и прикупљач новца за извођење терористичких акција шиптарске непријатељске емиграције. Нити је имао политичку партију па да га сврставамо у политичке активисте нити је имао било какав програм због чега би га сврстали у политичке противнике.
Био је агент страних служби и ЦИА па је радио и за обавештајну заједницу НАТО. Радио је за албанску службу Сигурими о чему постоје веродостојна документа у Пећи на Косову и Метохији.
Имао је љубавницу која је била саветник код генералног секретара НАТО. Ту љубавницу је доводио и у кућу где је имао легалну супругу и чини ми се троје деце.
По Бриселу, Немачкој и Швајцарској возио се колима са регистарским таблицама НАТО.
На његовој сахрани у Бриселу на челу погребне поворке била су два америчка сенатор Боб Долл и Роберт Диогарди.
Да ли треба бити вешт аналитичар па да се упитамо шта су та два америчка сенатора тражила на сахрани једног организатора крвавог тероризма против бивше Југославије…
Међу шиптарском емиграциојом није био омиљен управо због чињненице да је скупљао новац и да су они знали да га користи за своје личне потребе.
То трошење емигрантског новца покривао је донацијама од страних обавештајних служби и учествовао у финансирању куповине оружија (купио калашњикове у Цириху и послао код своје илегалне групе у село Приљеп код Пећи) лично сам учествовао у акцији заплене оружија.
Врбовао је терористе и слао да убијају наше полицајце, у тим његовим акцијама погинуло је око 25 полицајаца са простора целе Југославије који су били у здруженом одреду.
Своје активности маскирао кроз наводно организацију за заштиту људских права на Косову и издавао некакве летке о тортуре над шиптарима на Косову.
О свему овоме белгијске власти су упозораване што непосредним контактима са њиховим шефовима краљевске полиције што дипломатским путем.
У случају Хадри се примењује сличан принцим као и код убијеног Стјепана Ђурековића. Страни агенти, заговарачи и финансијери тероризма али по западним критеријумима “обични и поштени “политички активисти” који су се залагали само за пар ствари. Насилно обарање уставног поретка Југославије свим насилним средствима.
На западу постоје двоструку аршини за “њихиве” и “ наше терористе”
Да ли стварно неко мисли да постоји начин “да наручите убиство”.
Ми нисмо видели ни оптужницу а камоли пресуду да би говорили тачно за шта и како сам ја прво оптужен па онда и осуђен.
Кад буди доступни ти папyри онда их можемо коментарисати.
Постали сте познати када сте у филму „Видимо се у читуљи“ причали о томе како је ДБ слао криминалце у иностранство да обављају послове у корист државе, да ли су се под тиме подразумијевала и убиства?
– Нити један криминалац који се појављује у филму “Видимо се у читуљи” није никада извршио нити једну акцију у корист наше службе у иностранству.
Слање југословенског подземља у иностранство ради контроле терориста је било тада једини могући начин да сачувамо животе наших људи. Видели смо током рата на простору бивше Југославије када су се појавили Миро Барешић (убица амбасадаора Роловића) и други терористи шта се догодило.
Или на Косову када су се из Швајцарске преселили на рат против народа на Косову и Метохији Џавид Хаљитај, Џафер Шатри, Алил Ахмети и други све саборци и пајташи Енвера Хадрија. Не кад смо слали југословенско подземље у иностранство из приче из филма „Видимо се у читуљи“ није се подразумевало убиства.
Да ли су људи из криминалног миљеа били најбољи за тај посао и зашто?
– Па не можете у контролу терориста да шаљете професоре универзитета, докторе наука, учитеље. Сам доказ да су њих, дакле терористе могли да контролишу само криоминалци показује ко су уствари били терористи. Имали су своје бурдеље кафане, тајне куће за окупљање, стране државе су им давале полигоне за обуку за убиства. Чиме смо томе могли да парирамо него криминалним подземљем које је једино могло да уђе у те “терористичке просторе” где је све тајна.
Када погледате из овог угла, које би сте акције другачије урадили?
– Све бих урадио исто, само још више. Када сада у Хрватској или на Косову или у Босни видим преобучене терористе често постављам питање “Како ли си ми промакао?“.
Да сте данас у служби, како би сте покушали ријешити проблем на Косову и Метохији?
– Нисам у Служби, служба ваљда зна како се терористички проблем решавају но ја нисам нажалост задовољан радом наше обавештајне заједнице, посебно на Косову и Метохији.
Шта би сте урадили по питању навијача?
– Када су у питању навијачи то је посебна тема. Увезено је навијачко насиље са Запада. Наши имитатори тог насиља из Енглеске, Француске итд. су од имитатора постал озбиљни играчи.
Рекло би се у земљи имамо “навијачки клан”.
Свака полиција се бори против тог насиља.
А свака паметна служба би знала да усмери ту енергију можда тамо где је потребнија. Ми смо то умели. И бојим се да се у свету ти стандарди нису изменили.Можда само мало више професионалаца И коришћења нашег искуства. Све друго се намести само.
