Pročitaj mi članakOvo je priča o Ljudmili Pavličenko - jednoj od najsmrtonosnijih žena u istoriji koja je bila najefikasniji snajperista i heroj Sovjetskog Saveza.
Павличенко је била жена херој Другог светског рата. У редовима Црвене армије убила је чак 36 непријатељских снајпериста, а из строја је избацила 309 припадника непријатељских снага.
Била је међу првим добровољцима након немачке инвазије у јуну 1941. године, а њено оружје је углавном била полуаутоматска пушка СВТ-40.
Људмила Павличенко рођена је 12. јула 1916. године у селу Бела Црква у Украјини. Након завршене основне школе преселила се у Кијев где је завршила средњу школу и запослила се у фабрици оружја у којој је радила као брусач.
Када је дошла у Кијев завршила је стрељачку обуку и уписала студије историје на тамошњем универзитету.
Људмилу је Други светски рат дочекао у 24. години, док је завршавала своје четворогодишње студије. Као и већина омладинаца, Људмила је храбро и одлучно решила да се придружи армији у жељи да брани отаџбину од непријатеља.
Једина жена међу српским херојима 20. века
Људмила је своје стрељачке способности морала да оправда пред армијом, у чему је лако успела и тако је постала жена снајпериста, једна од 2.000 колико их је било у Црвеној армији.
Од тог броја само њих 500 дочекало је крај рата, а Људмила је дефинитивно била најхрабрија и најсмртоноснија.
У близини Одесе је први пут убила двојицу румунских војника из пушке Мосин-Наган (Московка) с опитчким нишаном.
Током два и по месеца на ратишту храбра Људмила Павличенко је опремљена полуаутоматском пушком Токарев (СВТ-40) која је имала оптички нишан, убила 187 непријатељских војника.
Упркос напорној борби, Немци су ипак ушли у Одесу, а Људмила и њена дивизији повучени су на Крим.
Храбра снајперисткиња током битке за Севастопољ борила се на првој линији фронта. Павличенко је осам месеци била у првим борбеним редовима, рањена је четири пута, а у јуну 1942. године погодио је гелер минобацачке гранате у лице.
Када се опоравила од рањавања укрцала се у подморницу и напустила Севастопољ.
Људмила је постала један од симбола борбе против нацистичког агресора и зато су њени надређени ценили да је њен живот превише драгоцен, као и њена стрељачка вештина. Одлучено је да би Црвеној армији могла више да помогне као стрељачки инструктор, и убрзо је повучена с ратишта.
У борбама је наводно убила укупно 309 људи, од тога 36 Хитлерових снајпериста.
Послали су је у Канаду и САД, и тако је постала прва совјетска грађанка коју је примио амерички председник. Добила је чин мајора и никада се више није вратила на фронт. Постала је инструктор и обучила је до краја рата више од 100 совјетских снајпериста.
Добила је више одликовања и проглашена је херојином Совјетског Савеза.
Историчари данас, неколико деценија након њене смрти, расправљају о томе да ли је она заиста била најбољи снајперисте или је то био Рус Василиј Зајцев о коме смо већ писали. Зајцев је титулу најуспешнијег снајперисте стекао током Другог светског рата, за време Стаљинградске битке, пошто је од 10. новембра до 17. децембра 1942. године убио 225 непријатељских војника и официра (укључујући и 11 непријатељских снајпериста).
Пре 10. новембра убио је 32 непријатељска војника користећи обичну совјетску пушку типа Мосин. Процењено је да је 28 снајпериста које је он обучавао избацило из строја више од 3.000 непријатељских војника.
УБИЦА БЕЗ ПРЕМЦА: Василиј Зајцев – број један
Иако је Зајцев био врхунски снајпериста, стручњаци тврде да је од њега ипак била боља једна жена.
Наравно, Људмила.
ПОГЛЕДАЈТЕ:
У једној својој исповести Људмила Павличенко је признала да је први дан на фронту одузела од страха, као и да није имала снаге да подигне оружје. Један млади руски војник стајао је поред ње пре него што су заузели положај, и убрзо га је погодио непријатељски метак.
„Био је диван и весео младић… После тог тренутка, мене више ништа није могло да заустави“, рекла је Павличенко описујући како је једна жена постала најбољи снајпериста у историји.
Борила се и на фронту у Молдавији, након чега је пребачена на Крим.
Убијен најбољи амерички снајпериста
Ова храбра жена имала је веома тешке задатке на фронту, а један од њих подразумевао је и контраснајперисање – убијање противничких снајпериста. С лакоћом је решила тежак задатак и убила 39 наоружаних непријатељскх снајпериста.
Због њеног успеха и невероватне прецизности и снаге, Немци су наводно Људмили покушали да преокрену да пређе на њихову страну, али у тој намери ипак нису успели.
Херојина Совјетског савеза добила је своје место и на филму – „Битка за Севастопољ“, аутора Сергеја Мокрицког, у којој је описан њен живот од студентских дана до краја.
Иако се са 309 убистава сврстава међу пет најбољих снајпериста икада, могуће да их је убила још више.
Најбоља снајперисткиња умрла је 1974. године, у 58. години. Сахрањена је у Москви на гробљу Новодевичје.
