Pročitaj mi članak„Valerij Burkov jedan je od poslednjih vojnika koji je dobio zvanje heroja Sovjetskog Saveza. U ratu je izgubio obe noge, preživeo tri kliničke smrti, preživeo i vratio se u vojsku. A zatim je nestao. Sedam godina se ništa nije znalo o njemu, a onda se vratio kao monah Kiprijan.
На питање ко данас треба да буде узор младима, он одговара:
– У моје време омладина се није дивила члановима партије, него ратним херојима. Мој пример је био спасоносан за двојицу младића који су тешко рањени у Чеченији. Лекари из болнице су ме позвали и замолили да дођем и поразговарам са младићима који су на ивици самоубиства јер су остали инвалиди.
У њихову собу сам ушао без протеза, у колицима, сасвим беспомоћан. Затим сам ставио своје протезе, обукао униформу, закачио ордење на њу и упитао:
– Шта вам треба из продавнице?
Наравно, били су шокирани. Годину дана касније на ТВ-у сам видио младића како скаче са падобраном док коментатор говори како тај младић нема ноге. Препознао сам га. После је у разговору са новинаром причао о нашем сусрету, и о томе како су моје речи утицале на њега.
Само што нисам заплакао. Значи, нисам узалуд изгубио ноге…“
