Pročitaj mi članak
Ваведење је слава манастира Хиландара, Бођани, Каленић, Лепавина, Ваведење, Велуће, Горњак, Девич и многих других. По хришћанској легенди, увођење (ваведење) Богородице у храм пратила је, осим родитеља Јоакима и Ане, многобројна родбина и пријатељи који су три дана путовали од Назарета до Јерусалима.
Српска православна црква данас слави празник Ваведење који симболизује довођење трогодишње Марије у Јерусалимски храм, а овај празник је слава већине српских манастира.
Ваведење је слава манастира Хиландара, Бођани, Каленић, Лепавина, Ваведење, Велуће, Горњак, Девич и многих других. По хришћанској легенди, увођење Богородице у храм пратила је, осим родитеља Јоакима и Ане, многобројна родбина и пријатељи који су три дана путовали од Назарета до Јерусалима.
На вратима храма дочекао их је старац Захарија, отац Јована Претече, који је Богородицу Марију увео не само у храм, већ и у део назван Светиња над светињама, у који је могао да уђе само првосвештеник.
Богородица Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у међувремену умрли родитељи, свештеници су одлучили да је удају за 80-годишњег удовца Јосифа, који је већ имао одраслу децу. Тако су, по предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да девојка остане девица до краја живота, већ је свака морала да се уда.
Богородица Марија је живела у Јосифовој кући као што је живела у храму те је, по хришћанском предању, она била прва монахиња – она која је живот завештала Богу.
У народу се Ваведење назива и Света Пречиста коју су некада особито поштовале жене. Тај празник су славили и сточари који тога дана нису узимали у руке маказе, српове или косе. У источној Србији су на основу времена тога дана предсказивали род усева – ведро небо обећава добру летину.
Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа.
Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву.
У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви.
Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
