Pročitaj mi članakKad vas javni izvršitelj orobi još ste u obavezi da mu platite naknadu za uspešno obavljenu pljačku.
Као прво спорно питање у вези са изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) истиче се сумња зашто је уопште ова судска дужност поверена приватним лицима? Званичан изговор је растерећење судова због огромног броја предмета, али зашто једноставно није повећан број судских извршитеља? Овде се поставља и питање кршења Устава јер се судска овлашћења додељују приватним лицима.
Новим изменама није решено кључно питање шта ћемо са тим када је грађанин поверилац, а држава дужник? У случају индиректних корисника буџета или оштећених радника предузећа у стечају који не могу да наплате своја потраживања (неисплаћене зараде, доприносе, отпремнине…) – овај закон је остао нем. У случају директних корисника буџета заштитио је државу дајући додатни рок од месец дана након истека свих рокова да држава исплати свој дуг грађанину, са сулудом обавезом грађанина да достави доказ да је још једном замолио државу да испуни своју обавезу и по истеку свих рокова.
Треће спорно питање је граница дуга до које се дужнику не одузима породични дом као једина некретнина због комуналних дугова. Зашто је та граница баш 5000 евра? Да ли то значи да дужнику који дугује 5050 евра можете одузети породични дом у коме живи са својом породицом зато што је остао без посла и нема да плати своје приспеле комуналне дугове? Посебно је питање да ли ћете ту његову једину некретнину продати по тржишној вредности или га закинути односно покрасти на овој трансакцији? Иако нови закон забрањује да откуп врше јавни извршитељи и њихови сродници, да ли забрањује да то раде њихови кумови и другари, па да у будућности то препродају њима или њиховим рођацима? Најспорније питање остаје шта ћемо са досадашњом пљачком грађана Србије коју ове измене и допуне ЗИО практично признају? Када ће одговарати јавни извршитељи за све што су до сада радили? Да ли је овај закон само легализација досадашње и будуће пљачке грађана Србије?
Посебно питање су скандалозне јавноизвршитељске тарифе (а додао бих и јавнобележничке тарифе). Подсећам на пример једног пензионера који је дуговао 4000 динара за Инфостан, а извршитељ му је испоставио рачун од 12.600 динара за своје услуге. На примеру наплате дуга од 40.000 динара јавни извршитељ ће вам узети још 23.000 динара за свој рад. Поред накнаде за припремање, вођење и архивирање предмета, као и накнаде за предузимање бројних појединачних радњи које се све тарифирају, постоји и невероватна накнадна за успешност спровођења поступка. Дакле, не само да сте опљачкани од стране јавног извршитеља и да сте са својом породицом избачени на улицу из свог породичног дома, већ сте дужни да извршитељу платите и накнаду за успешно обављену пљачку.
Посебно је спорно што тужба дужника не одлаже извршење, као што и молба за одлагање извршења не одлаже извршење већ је судбина дужника у рукама немилосрдног јавног извршитеља који се добро обогатио од антиуставног преузимања судских надлежности и тешко да ће престати то да ради на исти начин као до сада.
Постављају се и питања где је овде брига за социјално угрожено становништво које не може да сервисира своје банкарске и комуналне дугове? Шта са људима који су остали без посла или једва састављају крај са крајем са ниским примањима или пензијама? Зашто није предвиђен ефикаснији надзор рада јавних извршитеља и њихово оштрије кажњавање за сваку злоупотребу? Ко ће надокнадити досадашњу штету од овога закона и кривично гонити све извршитељске лопове који су испод сваке тржишне цене откупљивали станове дужника које су оробили?
Једино решење за ову бољку правног система у Србији Двери су понудиле још пре више година, а то је увођење института личног стечаја којим се истовремено штити грађанин од помахниталих јавних извршитеља, али и обезбеђује постепено намирење поверилаца. Држава није ту само да штити саму себе већ и своје грађане, а то овим законом није постигнуто. Овим изменама и допунама ЗИО само се потврђује могућност пљачке грађана Србије и даљег дивљања јавних извршитеља који су узурпирали судску власт у Србији и постали четврта и неконтролисана грана власти у нашој држави.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
