Pročitaj mi članakEvropski sud za ljudska prava u Strazburu sutra će doneti konačnu odluku povodom tužbe porodice gardiste Dragana Jakovljevića, koji je zajedno sa Draženom Milovanovićem ubijen u kasarni Topčider 2004., a koja je podneta protiv bivšeg vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića jer je, kako tvrde, svojom istragom, javnim nastupima i klevetama povredio ugled i čast njihovog mrtvog sina. Tufegdžić je za ovo delo u Srbiji oslobođen, a advokat nastradalih vojnika Predrag Savić u intervju za portal Nova.rs ističe da očekuje da presuda Evropskog suda bude šamar srpskim pravosudnim organima za nedopustivu odluku koju su ranije doneli.
Шта очекујете да Европски суд утврди у својој пресуду по тужби породице убијеног гардисте?
Foto: Privatna arhiva
“Надам се да би пресуда Европског суда могла бити констатација да су повређена права породици на правично суђење и право на живот у формалном смислу. И да одбију наше захтеве, чињеница је да су први пут расправљали о тужби приватних тужилаца из кривичне ствари, што је преседан у судској пракси. Мислим да у овом случају има много основа да се санкционише држава Србија, јер су судске власти дозволиле да један истражни, поступајући судија, на тај начин вређа жртве злочина. То мора да буде санкционисано”.
Ако се пресудом то утврди, шта можемо да очекујемо?
“Европски суд може да утврди да је повређено право из Европске конвенције и да се обавезује држава да плати рецимо 500 до 1.000 евра одштету породицама. У том се оквиру углавном крећу цифре. Остаје велика недоумица да ли ће се поновити поступак против Туфегџића. Све пресуде које се односе на повреду права омогућавају да се поступак понови и да се исправе те грешке. Законом је прописано да када се донесе пресуда Европског суда то буде разлог за понављање поступка, у овом случају суђења Туфегџићу. Ипак, овде је спорно то што је у међувремену наступила апсолутна застарелост за ово дело.
“Постоји апсолутна застарелост прогона Туфегџића за то што је увредио породице. Он је прво био кажњен са судском опоменом и, сећам се, да су се тада у суду по први пут на једном месту окупили родитељи свих страдалих војника 2004. и 2005. године, а потом ослобођен.”
Да ли сматрате да ће пресуда имати ефекат на српске истражне органе у намери да коначно расветле случај “Топчидер” и утврде шта се тог 5. октобра 2004. у оквиру војног објекта Караш догодило?
“Неке ствари се полако, али сигурно развијају. Не знам да ли држава или било ко ради нешто на овом предмету и да ли се проверавају последњи у низу навода, у овом случају исказ Саше Рељића, сведока који се појавио и који тврди да зна ко је убица. Он је био утицајан у Путиновом кабинету и обезбеђивао је посете српских државника, па и Бориса Тадића Москви. Реч је о човеку који је добро котиран у врху државног апарата, како руског, тако и српског и који је иступио и именовао убицу. Те изјаве морају да се озбиљно третирају и провере. Ако је он лагао, онда мора да се кривично гони због давања лажног исказа и ометања правде, ако не, да се процесуира особа о којој говори”.
Да ли управо тај “притисак” на српске истражне органе може да буде пресуда Европског суда?
“Мислим да ће то бити упозорење држави Србији да би можда Европски суд могао да прихвати надлежност да расправља у предмету по нашој новој тужби, за неизвршење одлуке Врховног суда који је наложио правосудним и истражним органима да спроведу ефикасне истраге и поступке због несавесног рада судије, лекара, војске.. Одлука би могла да буде покретачка сила која би могла да доведе до убрзаног разрешавања овог предмета. Мада, према тврдњама поменутог сведока Рељића, државни органи су на прагу разрешења и хапшења починиоца. Он је рекао да иза свега стоји човек који је својевремено био на изузетно значајном месту у МУП Србије и да је и даље активан”.
Шта је све било спорно у истрази случаја о убиству гардиста?
У овом случају било је спорно и лажно све што је урадила војна комисија. Војна комисија је све чинила да се не утврди истина. Све што су могли у истрази су користили да докажу да су се војници међусобно посвађали и поубијали. Научно је доказано да су они убијени.
У јавности се стекао утисак да постоје одређени политички притисци да се овај случај не расветли?
“Не знам да ли има политичких притисака али за расветљавање случаја била је неопходна политичка воља. Ја сам све време био у уверењу да кабинет Бориса Тадића, али и он лично, немају никакве везе са овим догађајем, као ни одговорност. Веровао сам Борису Тадићу неограничено, међутим, сада се појавио сведок и још неколико других који ту моју веру до темеља руше. Ја сам молио да се саслуша Тадић, Вук Јеремић.. Ако је тачна прича сведока Рељића, онда ми овај предмет нисмо ни могли да решимо јер је много тога зависило од врха власти и од оних у које сам управо веровао бескрајно”.
Родитељи убијених гардиста брутално су извређани током овогодишње комеморације. Како они све то подносе?
Они су послали праву, здраву и васпитану децу у војску. После убиства њихове деце покренута је војно-безбедносна акција да се докаже да су ти војници били на везу примљени у гардијску бригада, слабијег коефицијента интелигенције и слично. Све је било подређено томе да се оскрнаве ликови гардиста. Родитељи су у више наврата говорили да сумњају да су им деца убијена због дроге. Они људи су веома лошег здравља, једино их у животу држи нада да ће дочекати макар део правде и да ће бити пронађене убице.
“Што се тиче напада на комеморацији, јасно је да то имало за циљ да застраши родитеље. Јасно је да је то било организовано. Најтужније од свега јесте то да није постојао снимак, поједини би рекли да родитељи лажу да су нападнути”.
Иако је председник Александар Вучић, тада премијер, давне 2016. године рекао породицама гардиста да ће бити основана комисија која би се бавила искључиво случајем Топчидер, до данас нема помака у истрази. Шта мислите о томе?
“Ја бих волео да је у праву сведок Саша Рељић који каже да државни органи озбиљно раде на овом случају и да демантује мог колегу, адвоката Ацу Ђорђевића, који је на комеморације рекао да је ово изгледа једини случај у коме Вучић “нема довољно моћи да доведе до разрешења””.
