Прочитај ми чланакФормирање новог савеза доноси промену снага на Блкиском истоку, која ће променити лице тог региона.
Руски медији су још једном узбуђено објавили како је Министарство одбране Руске Федерције затражило дозволу за прелет крстареће ракете „калибар“ преко територија Ирака и Ирана. Требало би напоменути да вест није сама по себи сензација. То је нормална међународна пракса. Прелет авиона и ракета на мањим висинама је питање са којим се усаглашава руководство државе преко чије територије ови објекти прелећу.
У складу с тим, ова чињеница нашу пажњу усмерава на низ тачака од суштинског значаја за цео блискоисточни регион и у садашњости и будућности.
Хтео бих да подсетим да је у Багдаду формиран и у функцији је координациони центар за борбу против Исламске државе (терористичка организација чије активности су забрањене на територији Руске Федерације) и других терористичких група против којих се боре Русија, Ирак, Иран и Сирија.
У овом штабу не координирају само о питањима везаним за пружање коридора за прелетање крстарећих ракета. Као део ове сарадње, врши се и размена података и бирање циљева напада: на пример, које циљеве ће уништити специјалне иранске снаге Ел Кудс, чиме ће се бавити ирачка страна, шта ће радити Курди, а шта Сирија и Русија.
„КАЛИБАР“ НИЈЕ НАЈВАЖНИЈИ
Рад координационог центра, као и коришћење наших стратешких бомбардера из иранске авионске базе Хамадан за дејства по терористичким структурама на територији Сирије, сведоче о појави новог војно-политичког савеза против тероризма и терористичких структура у региону. То је јако важно.
То потпуно мења однос снага на ширем Блиском истоку. Овим регионом данас више не доминирају САД, Турска и Саудијска Арабија, већ Русија, Ирак, Иран и Сирија. Близу наших позиција је и Египат, веома утицајна држава на Блиском истоку.
Тако се формира један савез за борбу против тероризма, који можда неће бити формализован. Појава такве алијансе мења ситуацију на Блиском истоку.
Чињеница да се ракете „калибар“ користе и да ће бити коришћене, није најважнија. Та високо прецизна оружја биће примењена увек кад се за њих нађе циљ. Међутим, потребно је да руска страна има одрешене руке, односно трајну сагласност Ирака и Ирана за коридор. Тада би руска војна команда могла да бира време и циљеве удара, не тражећи дозволу за сваки појединачни случај.
Утолико више што се, као што видимо, ситуација у зони дејстава стално мења. Теористичке организације своје наоружање имају на покретним објектима. Да не би губила време на добијање сагласности по војно-дипломатским каналима, Русија мора да добије то право. Кад би га она користила? Кад наша команда то сматра неопходним.
САД НЕЋЕ МЕЊАТИ ОДНОС ПРЕМА РУСИЈИ
Формирање нове коалиције би свакако био позитиван фактор за регион. Уништење носилаца радикалне исламске идеологије би, по свему судећи, повећало степен безбедности земаља Централне Азије и кавкаског региона, па и саме Русије. Са друге стране, заједничке акције Русије, Ирана и Сирије озбиљно подривају морал терориста, и бораца и плаћеника.
Осим тога, јако присуство Русије и њене активности у сагласности са Ираном и Сиријом на Блиском истоку мењају однос снага. Тај фактор у великој мери приморава Ердогана да се дистанцира од Запада и окрене Истоку и Русији. Уколико наша политика у односима са Анкаром буде разумна, чврста и коректна – а надам се да ће бити тако – то значи да ће се и Турска придружити овој алијанси, која се у стварности бори против тероризма, а не само на папиру. То подразумева промену равнотеже моћи у корист мира и стабилности сузбијањем терористичких организација.
Наравно, овакав развој догађаја не може да не забрине САД. И овде треба имати у виду да специјалне службе и Стејт департмент раде у високо аутоматизованом режиму. Садашњој администрацији САД циљ је да компромитује Русију у свим областима. На томе се ради и за то је новац издвојен и за CIA, и за NSA и за НАТО, као и за обавештајни апарат америчког министарства одбране. Тај новац уложен је у планове који ће бити реализовани. Зато би требало имати у виду следеће: озбиљних промена спољне политике САД у односима са Русијом неће бити иако ће тако изгледати.
Поред тога, пажња америчких политичара сад је усредсређена на изборе. Спољнополитички проблеми иду у други план, а у првом плану је политичка борба унутар саме Америке. А после избора развој односа Русије и САД зависиће од тога да ли је победила Клинтонка или Трамп.
Превео Андреј Цвијановић
